Piše: Boris Miljković Imam konja koji, ako u sedam ne dobije da jede, udara u šipku metalnu ritmički dok me ne probudi. Preko dana izbaci…

Piše: Boris Miljković Sve ono što te ne ubije, to te ojača. Tako kažu. Mada ja mislim da te samo odlaže i ubija te polako…

Piše: Boris Miljković Bilo mi je nerazumljivo kada bi satima dremao rukom naslonjen na astal, tamo dole u letnjoj kujni. Iako drema tačno bi odgovorio…

Piše: Boris Miljković E moj Braca, otišao si kao da si znao da nam stiže vreme zla u naš dom. Nisam ti sve stigao reći,…

Piše: Boris Miljković Jutros rano idem sa Dunava. Kum i kuma staju autom pored. Kaže kum: „Volim da vidim nešto lepo ujutru“.Stalno aludira na moje…

Piše: Nataša Kosanović Njegove knjige čuvaju od zaborava život u Sremu, detinjstva koja su bila ispunjena igrom, bezbrižnošću, ali i cenjenju starijih i poštovanju rada…

Piše: Boris Miljković Pogled mi stao na šporet „Smederevac“, nismo ga uneli u šupu. Palim cigaru i „odlazim“ nazad, a slike kreću… Dete sam. Ustajem…

Piše: Boris Miljković Ja uzmem parče slanine, leba, nož u ruku, sednem na stepenik i jedem polako. Tako znam i parče ribe uzeti, sesti napolju…

Piše: Boris Miljković Pokojna baba je govorila kad se u dvorištu svađam sa pentom da su sva deca kod pedagoga slagala šarene kocke, a ja…

Piše: Boris Miljković Srećan vam sedmi mart moje dame. Nekako bih preskočio taj osmi. Mislim, nije vam on ni bitan ako vas se sete samo…