Piše: Boris Miljković Svuda ima konja, ali kao da se nigde ne priča o njima kao ovde u Sremu. Sećam se, već dečačić bio, pa…

I nemoj da nasedate na te reči „Tako mora“, jer ne mora se tako. Uvek ima izbor, izlaz da ne mora tako. Jedino smrt mora…

Piše: Boris Miljković Ne mogu zamisliti život bez ovog mog prelepog kraja Srema do Dunava. Odrastajući baš na ovoj obali i ovom delu tek sada…

Piše: Boris Miljković Tih devedesetih sam jedva čekao sastanke konjičkog kluba pred paradu u našem mestu. Uglavnom kod Uje u kafani svi bi došli raspoloženi,…

Piše: Boris Miljković Godinama sam pisao o ženi koja me rodila. Nesvestan da takva žena, koja je ostavila bebu, ne zaslužuje ni pogled, a ne…

Piše: Boris Miljković Gledam danas u spomenik dok otac Slobodan čita opelo. Suze opet, a slike prolaze kroz glavu. Nisam hteo prošle subote parastos tati,…

Piše: Boris Miljković Svake godine bismo oko podne gledali pokojnog „Grofa“ kako se kupa tog dana na Dunavu. Osamdeset i nešto godina i samo na…

Piše: Boris Miljković Sedma godina kako uvek napišem za trinaesti avgust dan ranije. Nisam se čuvao, a ni život me nije čuvao. I puklo po…

Sećam se kasno u noć dolazimo iz kafića Stipe i ja. Uzimam šerpu sa dna frižidera, podgrevam i jedemo, već zora sviće. Ujutru me baba…

Piše: Boris Miljković Na Ognjenu Mariju je majka (baba) uvek grdila od rana jutra da tog dana ne idem na Dunav. Uglavnom poštovao sam to…