Piše: Boris Miljković Svake godine govorim: “Neću baštu da sadim!”. I opet malo posadim. Volim taj osećaj kada vadiš povrće, pa puniš u kantu ili…

Piše: Boris Miljković Opet sam jutros ranom zorom otišao do Dunava. Zastao i gledam gde sam odrastao, koliko sećanja sam skupio. Koliko puta sam na…

Piše: Boris Miljković E moj Braca, otišao si kao da si znao da stiže vreme zla u naš dom. Nisam ti sve stigao reći, pa…

Piše: Boris Miljković Moje kuće Srema polako nestaju i ruše se. Te “moje” kuće, u mom selu, u mom Sremu. Starim verovatno, kada toliko pamtim…

Piše: Boris Miljković Samo zamisli da provedeš detinjstvo ispod ovih bregova pored Dunava. Svaku rupu znam. Znam gde počinje kamen, a gde blato. Znam sprud…

Pišu: Stanari zgrade u ulici Ilariona Ruvarca br. 5 Čopor pasa lutalica ovih dana slobodno šeta mitrovačkim ulicama, a najviše vole da borave na dečijem…

Piše: Boris Miljković Probudio me tata, nije mu dobro. Stukao sam pola kutije cigara već. Reko` ne vredi, otrovaću se, a treba i ujutru uz…

Piše: Boris Miljković Svako jutro odem do Dunava, a na “rini” nema nikoga. Prazno. Nestaju i alasi. Vidim da Dunav ima neku prazninu. Vidim da…

Mihailo Al. Popović, prvi jugoslovenski slobodni radnik, čovek koji je više od pola veka drugovao sa filmskom kamerom. Nosilac „Zlatne arene“ za fotografiju u filmu…

Piše: Boris Miljković Uzeo sam tacnu od tegle i seo na stolicu, a tacnu stavio na stočić. Zapalio sam cigaru i gledao prema ulici… Sećam…