• sreda, 17. april 2024.
KOMŠIJA PIŠE: Sreća, pa nismo svinje štrojili…
Komšija piše
0 Komentara

KOMŠIJA PIŠE: Sreća, pa nismo svinje štrojili…

16. februar 2024. godine

Piše: Boris Miljković

Probudio me tata, nije mu dobro. Stukao sam pola kutije cigara već. Reko` ne vredi, otrovaću se, a treba i ujutru uz kafu pušiti.

Otvorim frižider vidim piše: “Pipi”. Pomislim, kako je to dobar marketing, a bolestan mi opet sam taj naziv. Uzimam roštilj. Naravno, pisalo je da je meso iz Srbije. Jedva sam zub izvukao iz šnicle, a tata gleda sve sa onom braunilom za infuziju. Reko`: “Ne jedi ovo nikako”. Šnicla tvrda k`o đon od cipele. Sreća pa je domaće, inače bi` pljuvao na sva usta da je uvozno. Ovako neću. I setim se kada je tata doveo poznanike iz grada na ručak.

Davno bilo. Tad sam čuo: “Vidi gude” i “Vidi pipe”.

– Kako su vam lepe gude, reče gospođa, nadam se da ih ne jedete. Taman da kažem: “Ma ne, već ih…”, tatin pogled me presekao k`o mač. Ćutim, a rek`o bih svašta.

Pilići mali u kutiji. Baba menja novine, polako rukom ih nežno sklanja u stranu. Gospođa opet kreće o tome kako je baka brižna i pazi pipe. E tad već mi pun kufer bio svega, ali Bože moj, tatini poznanici… Ćutim opet.

A da je videla koliko baka “voli” pipe… Baš pre toga par dana teja Vida i ona klale pedesetak komada. Panj iza bunara. A tamo alat k`o da idu u boj na Kosovu. Njih dve krvave od lica do nogu. Gledao sam u njih pomislim da je “Keri” mala beba za ove dve.

Normalno, za ručkom, gospođa se oduševila zlatno žutom supom i domaćim rezancima. Za supu nije pitala od čega je, već je uživala ko da nikad supu nije jela. Verovatno bismo rekli da je iz kesice, jer to su ipak bili tatini poznanici. A baba dan pre toga viče iz guvna: “Daj nož, živ je još!”

Šta ću, trčim, nosim nož, dajem babi kako bi zaklala petla graorana. Reko`: “Majka, ne deluje mi kao živ”.

– Jeste, sada sam ga otela od one kurve, kaže ona.

Onda shvatim da je Bonika, tatin lovački ker, udavio petla. I tako, dok sam čekao da svi jedu supe, razmišljao sam o gudi, pipi… Rečima koje sam prvi put čuo tada.

Sreća pa nismo štrojili svinje tih dana, inače bi gospođa imala zadovoljstvo da proba i taj specijalitet. Samo ne znam šta bismo tad kazali, od čega je to? Mada posle nije pominjala ni gude ni pipe, “pičila” je po sosu i mesu iz supe. Naravno i to sam preskočio, jer opet mislim Boni je to. Nije pet`o bio živ, iako baba tvrdi da jeste. Čak je rekla da je još vruć bio. Mislim se: “Baba, i ti da umreš u julu na sred guvna bila bi vruća, a ne on sa perjem”.

Posle pohovano, kremenadle, ta jede gospođa – sve puca. I tako sam tada prvi put čuo za gude, pipe….

Sremske novine polažu autorska prava na sve vlastite sadržaje (tekstualne, vizuelne i audio materijale, baze podataka, vizuelizacije baza podataka, baze dokumenata i elektronske prikaze dokumenata i programerski kod). Neovlašćeno korišćenje bilo kog dela portala nije dozvoljeno, smatra se kršenjem autorskih prava i podložno je tužbi.

Najnovije vesti

TRENUTNO NEMA KOMENTARA.

Ostavi komentar

%d bloggers like this: