Nastavljamo priču o životu negdašnjem u Sremu, u okviru temata „Kućerak u Sremu„, pripremljenog od strane kustosa Muzeja Srema, Steva Lapčevića.
Deo kuće u kome se nalazi ognjište je srce same kuće. Ostale dve prostorije su smeštene oko ognjišta, odnosno, prednja soba, koja se zvala ekstrajnica, u sredini kuće kuhinja – kujna i zadnja soba.. Duž cele strane kuće koja je okrenuta ka dvorištu nalazi se gonak, otvoren hodnik.
Unutrašnjost svake seoske kuće je bila vrlo skromna, uzevši u obzir podove, zidove, ali i sam nameštaj, jedino je prednja soba bila najlepša prostorija u čitavoj kući. To je bogat, besprekorno čist i najlepše sređen prostor. Obično je imala dva prozora – pendžera do ulice, koji su bili dupli, sa malim zavesama, a u njih su se mogle staviti saksije sa cvećem. Pod je bio brodski, drveni, prekriven krparama, a zidovi okrečeni belom bojom i molovani. Na strani zida između dva prozora stajala je ikona sveca, krsne slave, „velika i lepa i u pozlaćenom okviru“.
Na sredini sobe je svoje mesto imao veliki sto prekriven lepim čaršavom, okružen stolicama. Prednja soba je sadržala i ormar, takozvani šifonjer, a u njemu odelo i rublje, a odgore poslagane čaše, boce i dunje koje su svojim mirisom osvežavale prostoriju i u nju unosile osećaj mira i spokoja. Neizostavan deo su bila i dva kreveta čije nameštanje je zahtevalo posebnu veštinu. Prvo je stavljana slamarica, preko nje donji čaršav ili ponjava, a odgore dva jastuka i jorgan. Preko toga je postavljen tkani ćilim i ukrasni beli rišeljani čaršav i na kraju toga ćilimi „velenci“ i ukrasni mali jastuci.
Pored šifonjera bio je postavljen sanduk za odlaganje posteljine. Iznad kreveta su se kačile venčane ili druge porodične fotografije. Bitan detalj jeste zidni sat na tegove i čiviluk. Prednja soba je u jednom svom uglu imala i peć.
Sav ovaj nameštaj je bio čist, korišćen ređe od ostalih stvari u kući. Ta soba je odisala mirisom dunja i ruzmarina i služila je uglavnom za goste i neke izuzetne prilike.
Zadnja soba ili stara soba je prostorija u kojoj se tokom celog dana odvija život jedne porodice. Ona je skromno nameštena i ispunjena je stvarima za pokućstvo koje se svakodnevno koriste. Tu je, na sredini, stajao sto sa stolicama ili klupama, „uza zidove su „daske“ na kojima je posteljina, koja je danju lepo savijena i složena, a po noći se razastre za spavanje“.
Nameštaj je bio sličan kao i u prednjoj sobi, osim što je ovde stajala i kolevka, dubak i sl.
Kuhinja ili kujna je bila mesto u kome se nalazilo ognjište, koje je kasnije zamenjeno šporetom, bilo zidanim ili kupovnim. Gredenac je neizostavan deo svake kujne, to je bio ormar sa svakojakim posuđem. Ukoliko ga nije bilo, posuđe je kačeno po zidu i slagano na policu na kojoj su stajali lonci. U kuhinji je bio i umivaonik sa lavorom, ogledalo iznad njega, na sredini prostorije sto sa stolicama – hoklicama, a zidovi su bili ukrašeni „kuvaricama“, vezom na pamučnom platnu sa raznim motivima.
Pored ovih osnovnih prostorija za život jedne porodice, bitan deo svake kuće je špajz u kome se držala zimnica – tegle sa džemom, kompotima, kiselim krastavcima, bure sa kiselim kupusom i dr. Planinske kuće su imale podrum gde su smešteni mast, suva slanina, pasulj, luk. Na tavanu su se držali domaći suhomesnati proizvodi. Pod istim krovom, skoro svaka kuća ima vajat, štalu i kačaru. Dvorište, odnosno avlija se delila na prednju, zadnju i sadržala je niz pomoćnih objekata, a na samom kraju je bila bašta.
