Piše: Boris Miljković Bačinci u Sremu i jedno brdo na Fruškoj gori. Zove se “Bena”. Ima jedan lep mali vinograd što radi jedan deda. Deda…

Piše: Milan Mirković (perpetuummobile.blog) Alpski vrhovi okovani večitim snegom i ledom, nedostižni baš svakome, večito su raspaljivali maštu onih koji gledaju iz doline, a uspešni…

Piše: Boris Miljković Kada sam vodio Vojina Ćetkovića na pecanje, mislim da mu je u prvom momentu preselo sve. Dao sam pun gas pored obale….

Piše: Boris Miljković Bilo mi je nerazumljivo kada bi satima dremao rukom naslonjen na astal tamo dole u letnjoj kujni. Iako drema, tačno bi odgovorio…

Piše: Boris Miljković I tako to krene kada noć dođe. Setim se detinjstva. Srem, miran i tih. Kažu da su zvezde iznad Srema najlepše. Bezbrižno…

Piše: Boris Miljković Pred kraj maja 1999. godine, šetajući pored kanala u jednom Sremskom selu, video sam letke kako padaju sa neba. Pokupio sam par…

Piše: Boris Miljković Kažu, brzo se živi? Ja kažem – brzo se i umire. Još brže saranjuje! Nekad kad sam bio dete, takmičili smo se…

Piše: Boris Miljković Širom otvoriš vrata kuće stare. Zažmuriš i “gledaš”. Na sred avlije šinska kola i ruda na njoj, vratnici vise. Iz štale ržu…

Piše: Boris Miljković “Šapnuću ti nešto”, reče mi beli konj. Reko`, “šapni”. -Jesi li jeo maljuge i mleka kao mali? Jesam, kažem. Sećam se vrlo…

Piše: Boris Miljković Sremci su uvek u svakom mestu imali po nekoliko ljudi koji su znali sve. To nisu bili ljudi koji se bave tračarenjem….