Piše: Boris Miljković
Bačinci u Sremu i jedno brdo na Fruškoj gori. Zove se “Bena”. Ima jedan lep mali vinograd što radi jedan deda. Deda se zove Žare Radin. Čestita i ugledna porodica sremačka, nema kome nije pomogla šakom i kapom.
Ali?! Ne znam, da li kod dobrih tako biva ili tako mora? Vinograd deda suzom zaliva. Suzom od bola, nemoći, traženja leka i pomoći. Za svog unuka Mihajla.
Lepo ime. I moj sin se zove Mihajlo.
Deca. Ima li šta važnije od toga? Nema! Ali neko je odlučio da lekovi budu skupi i da bogatstvo za lek treba. Ni ujak, ni deda, ni porodica cela ne može sama. Trebaju joj ljudi, puno dobrih ljudi.
Teška su vremena. Zna to i deda. Ćuti, pusti suzu i sa brega zvanog “Bena” u plodne njive Srema gleda. E sad, na nama je da učinimo da Mihajlo sa dedom ode u vinograd i da suza nema. Zato, ovaj put, apelujem na sve vas. Zajedničkim snagama, smatram, možemo sve. Važno je samo da nas je što više, a ako drugačije ne možete pomoći, makar ovaj moj vapaj podelite sa ljudima u što većem broju. Podelite za jednog dedu i njegovog unuka. Podelite za lek, jer i oni su delili i činili za druge. Podelite da Mihajlo se popne na breg, na “Benu”…
P. S. Često su me pitali kada ću izdati knjigu? Ne moram nikad, moja knjiga su ova deca i vi dragi prijatelji. Pišem za sve vas. A vi podelite ili poruku pošaljite. Sa zahvalnošću, Boris Miljković. Bez vas ja ne mogu ništa..
