Piše: Boris Miljković
Sve ono što te ne ubije, to te ojača. Tako kažu. Mada ja mislim da te samo odlaže i ubija te polako vremenom.
Juče sam sebi postavio pitanje, Bože ako ne umrem pre nje, hoću li biti pošteđen bar ovoga?
Onda odgovor sebi. Neće ti niko ni javiti, nećeš ni znati, nisi joj bio prioritet, ni ne znaš je ..
U masi sveta moje misli su otišle tamo negde gde nisam mogao izbeći sudbinu koju nisam hteo. Prolazeći u kapeli pored njega, samo mi je tiho rekao: Sanjao sam mamu, rekla je „Daj Bori lekove moje“.
Šapnuo sam mu: „Jedi govna“!
Sa cigarom u ustima gledam njega nad rakom, gledam sebe na njegovom mestu. Razmišljam, imao si je Veljo kako god bilo, imao si majku.
Ulazim u kuću, konj lupa iz štale. Udara u vrata kopitom sve u ritmu. I taj konj… Pomislim šta će on meni, a Mihajlov je, da ja brinem o njemu ludom. Pomislim i šta bi bilo da ga nema? Pa bila bi tišina, praznina. Ovako on i ja vodimo neki rat. Igru nerava. I shvatim, pa Basta je tu da mi skrene misli.
Tu je da razvali vrata, da lupa, da mi ne da da mislim o nazad. Da baš tako, o nazad. Misliti o nazad, to ti ne da misliti unapred. Ovako, Basta me forsira. Adrenalin tuče.
Posle sam seo na fijaker, u ruci limenka piva koju gledam neotvorenu. I vratim je takvu. Alkohol je za veselje, za tugu je to bumerang koji te stigne sutra i razbije na komade. Pasirao sam to i znam vrlo dobro taj domino efekat kada ti se sve ruši zbog par sati, što bi rekli, opuštanja.
Bolje na „suvo“ skidati se sa tuge, bolje i sa Bastom muku mučiti. Ne znam, sve ono što sam prošao, mislim da ipak ceh nije bio moj, a ja sam ga morao platiti. Dete ne pravi cehove,a ja sam bio dete i ostao do sad u svetu tom. Ne znam kako bi` se nosio sa tim, stvarno ne znam.
Mislim da sam sa dedom, babom, ocem i tetkom stavio tačku na to, a opet juče gledam Velju i pomislim na tu slagalicu života mog. Ko to slaže, dobro mi je poslagao.
A opet nosim se ja sa tim i pišem. Ko zna, možda nekom pomognem na taj način.
„Oćeš da ti zapakujemo da imaš i za sutra?“, reče mi na daći Velja. Reko`: „Može, i kupusa jednu vanglu“.
