Nakon prvih ukrasnih korpi, Slavica je počela da izrađuje šolje, zeke, kaveze, pa srca, predmete za određene praznike, vremenom su oni postajali sve raznovrsniji, šareniji, zanimljiviji
Piše: D. Tufegdžić (Sremske novine, dodatak Mačva)
Ukrasne korpe, kavezi, cipele, venci i niz drugih raznih predmeta poslednjih nekoliko godina nastaju u dnevnoj sobi pedesetpetogodišnje Slavice Sretenović iz Noćaja.
– Pre tri godine sam se penzionisala, što znači da sam nakon niza godina imala odjednom puno slobodnog vremena. To je bilo nešto novo za mene i želela sam da nađem način na koji to vreme mogu ispuniti, nešto što ću raditi i čime se baviti iz hobija, u čemu ću uživati i što će me opuštati. Na internetu sam sasvim slučajno naišla na predmete izrađene od papira. To me je prilično zainteresovalo, delovalo mi je zanimljivo, a ne previše zahtevno i teško, te sam odlučila da se i sama oprobam u tome, priča ova Noćajka.
Za početak malo je čitala o samim načinima izrade predmeta od papira, a vrlo brzo je i prionula na posao. Prvo je izradila nekoliko korpica i to za sebe, za kako kaže, svoju kuću.
– Jedna za drugom i napravim ja njih već podosta, nemam ih gde ni staviti, a pravila bih još jer mi je zanimljivo, te odlučim da pokušam da prodam koju. Krenu prodaja preko jedne društvene mreže sasvim lepo, u međuvremenu počnem da sarađujem i sa nekoliko cvećara, ali najviše sam ih kod kuće prodavala. Znala sam ih izneti na improvizovani pult ispred samog dvorišta i da za neko kratko vreme sve rasprodam. Ne samo korpe od papira, već i druge predmete koje sam počela da pravim, dalje priča Slavica.
Ona kaže da ideju jeste dobila na internetu, ali većinom je sama pokušavala da shvati na koji način koji predmet je najlakše i najlepše napraviti.
Da napravi jednu korpicu potrebno joj je oko tri sata, posao se sastoji od rezanja novina, zatim od njih pravi štapiće koje dalje plete, boji i lakira. Za izradu predmeta koristi samo novine, lepak, boje, lak, nikakve druge materijale.
– Ne planiram još uvek da ubacim nove materijale, ovo mi se baš ovako sviđa, opušta me, nema stresa i nerviranja, ako nešto ne ispadne onako kako sam zamislila, ja napravim ponovo ili popravim. Sećam se prvih radova, večito sam imala neke zamerke sama na svoj rad, ali već sada sam jako zadovoljna kako sve to izgleda, ispraksala sam se, nastavlja Slavica.
Nakon prvih ukrasnih korpi počela je da izrađuje šolje, zeke, kaveze, pa srca, predmete za određene praznike, vremenom su oni postajali sve raznovrsniji, šareniji, zanimljiviji.
„Koliko mogu objektivno to da kažem, mislim da se ljudima generalno sviđa ono šta ja radim, komentari su pozitivni i to mi prija, mada i da nisu ja bih radila to za svoju dušu. Kome se predmeti svide, on obično nešto i kupi. Imala sam jednom prilikom veliku porudžbinu iz Crne Gore, tamo je isporučeno, ne znam ni sama koliko korpica, međutim to mi je bio baš velika obaveza. Izrada predmeta od papira nije moj posao i ja nikada ne želim ni da ga tako doživim, to je moj hobi i time se ne bavim da bih ostvarila neku zaradu, ne opterećujem se tim stvarima. Izrađujem predmete kada sam za to raspoložena onoliko koliko sam raspoložena, jednostavno skraćujem sebi vreme. To je valjda i cilj svakog, pa i ovog hobija“, objašnjava Slavica i dodaje da se jedino malo više angažuje tokom praznika, ali ni tada ništa previše.
Do sada ona svoje predmete od papira nije nigde zvanično izlagala, ali se nosi mišlju da bi i to mogao biti neki od narednih njenih koraka, da generalno to nije loša ideja i da bi se mogla predstaviti na nekom od raznih prodajnih bazara koji se organizuju u Sremskoj Mitrovici.
Slavica kaže da je za tri godine napravila sigurno oko 1.000 različitih predmeta od papira.
– Ranije mi je ćerka nešto malo pomagala, na primer kada sam imala tu porudžbinu iz Crne Gore, ali ja nekako to volim sama da radim, to je nešto uglavnom samo moje. Nigde ne žurim, polako, pa kada stignem, zaista se trudim da u tome maksimalno uživam. Jedan po jedan predmet, pustim muziku ili upalim televizor da ne sedim u tišini i radim, pravim sebi ugođaj, opuštanje. Bude mi zanimljivo, počnem da pravim nešto, pa već zamišljam kako će izgledati kada ga završim. Uradim jedan predmet, pa me onda želja povuče me da napravim još nešto, da probam malo drugačije i tako, odvuče mi ovaj moj hobi i vreme i misli, kaže ova Noćajka.
