U četvrtak, 26. juna, sa početkom u 18:30 časova, „Muzej Srema“ će ugostiti prof. dr Zoricu Kuburić sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i Protojereja-stavrofora dr Miloša Vesina koji će predstaviti knjigu Autentičnost bogomoljačkog pokreta, autorke dr Kuburić.
Godine nakon Velikog rata, donele su u izvesnom smislu smenu generacija na gotovo svim poljima života. Sa jedne strane, na scenu su stupali „mladi“ koji su, više neučestvujući nego učestvujući u ratu, ali dajući značajan doprinos jugoslovenskoj ideji na kulturnom (i političkom) planu smatrali da je nastupilo vreme i „novog“ čoveka, a sa druge „stari“, nosioci političkih i svakih drugih ideja koje su obeležile predratni period, a koji su, po mišljenju prvih, trebali da se, kao iživljeni, sklone sa istorijske scene.
Na istorijsku scenu stupa ideja o „novom“, „etičkom“ čoveku. On dolazi kao jedini izlaz iz mraka koji je iza sebe ostavio Veliki rat. Za najveći broj „mladih“, barem kada se radi o južnoslovenskom prostoru, taj čovek je čovek progresa, on je visoko moralan i blizak Kantu, ali, najčešće, ne i religiozan. Duhovnost je za njega stvar koja pripada „starima“ i kojoj se ne može (barem ne u onom obliku u kojem je do tada bilo) naći prostora u vremenu koje dolazi, a čiji će jedan od vodećih reprezenata postati italijasnki i ruski futurizam koji će, svaki na svoj način, naći uporišta i u dva razvijajuća totalitarna režima, fašističkom i boljševičkokm.
Na južnoslovenskom prostoru, „novi“ čovek je, za razliku od Zapada, čovek sela. To je čovek neiskvaren gradom i urabnim nemoralom. On je čovek svog vremena, ali čovek koji traži autentičan izraz svoje kulture. On je savremenik svoje epohe, ali ne i nužno moderan. U takvim okolnostima, stvara se zanimljiva južnoslovenska moderna kao spoj seljačkih tradicija i futurizma.
U takvim okolnostima razvija se i bogomoljački pokret. On je, u to nema sumnje, izraz tradicija sela, ali je i, ma koliko to možda na prvu loptu čudno izgledalo, i deo pokreta „mladih“, dao borbe za „novog“ čoveka, uz tu razliku, što se ta borba vodi na potpuno drugačijim osnovama.
Polazeći od osnove da prvo treba menjati sebe, pa onda svet, da je prva i najvažnija revolucija ona lična, unutrašnja, revolucija duha koja se ogleda ne u prihvatanju futurizma i moderne, već u njihovom, ako ne odbacivanju, a ono zauzdavanju posredstvom svesti o značaju Boga za istorijski tok i čovekovo kretanje ka slobodi, Bogomoljci su uzor za „novog“ čoveka nalazili ne u Kantu, ili u mašini, već u Hristosu. Shodno toj istini, bogomoljački pokret je u novonastalim uslovima, ukazujući na jednu značajno drugačiju mogućnost razvoja, umesto da gradi utopiju o pravednom (makar ono bilo i hrićansko) društvo, pokušao da ponudi odgovor na pitanje na koji način hrišćanin može proživi svoj život u svetu koji iako jeste zamišljen kao njegov, shodno ljudskom padu postaje prostor koji nameće brojna, nekada teško podnošljiva, iskušenja.
Upravo o tom odgovoru, dr Kuburić i dr Vesin razgovaraće sa svima koje zanima, ne samo istorijat i smisao bogomoljačkog pokreta, odnosno uloga i značaj Svetog Nikolaja Velimirovića u njegovim redovima, već pre svega tragaju, kao i bogomoljci u svoje vreme, za načinom na koji se kao hrišćanin može i mora živeti u svetu.
