Do­pri­nos u obla­sti kom­pju­ter­skih na­u­ka

Dr Ljubomir Cvetković

Pro­fe­sor Vi­so­ke ško­le stru­kov­nih stu­di­ja za obra­zo­va­nje vas­pi­ta­ča u Srem­skoj Mi­tro­vi­ci, do­cent dr Lju­bo­mir Cvet­ko­vić, ne­dav­no je do­bio još jed­nu zna­čaj­nu na­uč­nu po­tvr­du za svo­ja is­tra­ži­va­nja u obla­sti elek­tro­teh­ni­ke. U pre­sti­žnom me­đu­na­rod­nom ča­so­pi­su za kom­pju­ter­ske na­u­ke IJ­CSI (In­ter­na­ti­o­nal Jo­ur­nal of Com­pu­ter Sci­en­ce Is­su­es), za­jed­no sa dipl. inž. Dar­kom Dra­ži­ćem, in­for­ma­ti­ča­rem u is­toj ško­li, to­kom ma­ja, ob­ja­vio je ori­gi­nal­ni na­uč­ni rad pod na­slo­vom Od­re­đi­va­nje po­kri­va­ča (vred­no­sti sig­na­la) u kom­bi­na­ci­o­nim mre­ža­ma. Da je reč o iz­u­zet­nom uspe­hu, go­vo­ri ne sa­mo ugled ovog ča­so­pi­sa u sve­tu, već i či­nje­ni­ca što on pri­pa­da pr­voj ka­te­go­ri­ji na­uč­nih pu­bli­ka­ci­ja, ko­je po­se­du­ju tzv. im­pact fac­tor.

Uz ob­ja­šnje­nje da IJ­CSI ob­ja­vlju­je vi­so­ko­kva­li­tet­ne na­uč­ne ra­do­ve iz obla­sti kom­pju­ter­skih na­u­ka, sa ci­ljem na pod­stak­ne uku­pan raz­voj na­u­ke, a da im­pact fac­tor zna­či da su oni ve­ri­fi­ko­va­ni od stra­ne emi­nent­nih svet­skih re­cen­ze­na­ta, dr Cvet­ko­vić za “Srem­ske no­vi­ne” ka­že:

– U na­šem ra­du su opi­sa­ne no­ve me­to­de za ana­li­zu tzv. kom­bi­na­ci­o­nih mre­ža, ko­je pred­sta­vlja­ju vi­tal­ne de­lo­ve ra­ču­nar­skih si­ste­ma i di­gi­tal­nih ure­đa­ja. Iz­beg­nut je kla­si­čan pri­stup, ko­ji pod­ra­zu­me­va od­re­đi­va­nje mi­ni­mal­nih dis­junk­tiv­nih nor­mal­nih for­mi, a do re­zul­ta­ta se do­la­zi na osno­vu struk­tu­re mre­že, što ima te­o­ret­ski i prak­tič­ni zna­čaj. Pred­lo­že­ne pro­ce­du­re se mo­gu pri­me­ni­ti i na tzv. pro­gra­ma­bil­ne mre­že, ko­je ta­ko­đe ula­ze u sa­stav ra­ču­nar­skih si­ste­ma. Kao ma­te­ma­tič­ki apa­rat se ko­ri­sti Bu­lo­va al­ge­bra, raz­li­či­ta od kla­sič­ne, uz pri­me­nu apa­ra­ta te­o­ri­je ku­bo­va.

Da bi po­jed­no­sta­vio ovo vi­so­ko­struč­no ob­ja­šnje­nje, dr Lju­bo­mir Cvet­ko­vić će do­da­ti da ra­do­vi ova­kvog ti­pa da­ju i prak­ti­čan do­pri­nos pri­li­kom iz­ra­de či­po­va, tj. in­te­gri­sa­nih ko­la. Na­i­me, pri ma­sov­noj pro­iz­vod­nji ovih ele­me­na­ta osnov­ni cilj je da oni bu­du is­prav­ni pre ugrad­nje, što se po­sti­že te­sti­ra­njem, a rad dvo­ji­ce Mi­trov­ča­na se upra­vo ba­vi tom pro­ble­ma­ti­kom.

Cilj sva­kog na­uč­ni­ka, ka­že Cvet­ko­vić, je ob­ja­vlji­va­nje re­zul­ta­ta nje­go­vog na­uč­no-is­tra­ži­vač­kog ra­da u ča­so­pi­su što ve­će ci­ti­ra­no­sti u sve­tu. Na taj na­čin se po­ve­ća­va “vi­dlji­vost” re­zu­la­ta­ta is­tra­ži­va­nja, tim pre što iza sve­ga sto­je ri­go­ro­zne oce­ne (re­cen­zi­je) pri­zna­tih svet­skih eks­pe­ra­ta za po­je­di­ne obla­sti. U tom po­gle­du, sva­ka­ko, ko­ri­sne su i na­uč­no-struč­ne kon­fe­ren­ci­je, kao ona odr­ža­na 6 – 9. ju­na u ba­nji Vru­ći­ci (BiH), na ko­joj su uče­stvo­va­li pred­stav­nci dru­štva ETRAN (elek­tro­ni­ka, te­le­ko­mu­ni­ka­ci­je, ra­ču­nar­stvo, auto­ma­ti­ka i nu­kle­ar­na teh­ni­ka), sa pro­sto­ra biv­še Ju­go­sla­vi­je i iz ne­kih dru­gih ze­ma­lja. Na nji­ma su dr LJ. Cvet­ko­vić i dipl. inž. Dra­žić ima­li za­pa­že­ne ra­do­ve.

Do­cent dr Lju­bo­mir Cvet­ko­vić je do sa­da ob­ja­vio šest zna­čaj­nih knji­ga iz obla­sti in­for­ma­ci­o­nih teh­no­lo­gi­ja, pr­ven­stve­no na­me­nje­nih stu­den­ti­ma fa­kul­te­ta i vi­so­kih stru­kov­nih ško­la. Po­sled­nja u ni­zu je mo­no­gra­fi­ja Lo­gič­ko pro­jek­to­va­nje (2010), u ko­joj se iz­la­žu te­o­ri­ja, pro­jek­to­va­nje i te­sti­ra­nje kom­bi­na­ci­o­nih mre­ža i pro­gra­ma­bil­nih lo­gič­kih ure­đa­ja. Ova knji­ga je jed­nim de­lom po­slu­ži­la i za pi­sa­nje go­re po­me­nu­tog ra­da, ob­ja­vlje­nog u pre­sti­žnom svet­skom ča­so­pi­su IJ­CSI. Ta­ko­đe, u do­ma­ćim i me­đu­na­rod­nim ča­so­pi­si­ma ob­ja­vio je dva­de­se­tak na­uč­nih i struč­nih ra­do­va, ra­ču­na­ju­ći i one u Ac­ta cyber­ne­ti­ca i na Svet­skoj in­že­njer­skoj kon­fe­ren­ci­ji u Mo­skvi.

Ina­če, uže pod­ruč­je ra­da i is­tra­ži­va­nja dr LJ. Cvet­ko­vi­ća je te­sti­ra­nje tzv. in­te­gri­sa­nih ko­la (či­po­va), ka­ko bi se ot­kri­le even­tu­al­ne ne­is­prav­no­sti u nji­ma. Dipl. inž. D. Dra­žić se na­la­zi na dok­tor­skim stu­di­ja­ma Fa­kul­te­ta or­ga­ni­za­ci­o­nih na­u­ka u Be­o­gra­du, na sme­ru Soft­ver­sko in­že­njer­stvo.

D. Po­zna­no­vić