Kada govorimo o najpoznatijim orijentirima u Sremskoj Mitrovici, među kojima prednjače oni koji nose imena mesta kojih više nema, u samom vrhu liste našla bi se i čuvena raskrsnica u na spoju Trga Svetog Stefana, Ulice Vuka Karadžića i Šećer sokaka, kod prolaza za pijacu.
Mitrovčani koji su pročitali prethodnu rečenicu, već su bez dileme pomislili: „A, pa to je tamo kod Stoteksa“.
Ovu građevinu, sa karakterističnim prolazom ka Šećer sokaku, pod istim imenom zna i mlađa populacija u gradu. Iako mnogi u nekadašnji Stoteks verovatno nisu ni kročili.
Ovaj deo grada dobio je izgled koji ga je zauvek obeležio tokom sedamdesetih godina prošlog veka, kada je na mestu zgrade bivšeg Magistrata nikao tada savremeni objekat Robne kuće „Mitrovčanka“ u okviru novosadskog Stoteksa. Prema oskudnim dostupnim podacima, ovu građevinu u prepoznatljivom brutalističkom stilu projektovali su čuveni Milan Matović i Branislav Ivanović, a izgrađena je 1978. godine.
Stoteks je tada bio preteča današnjih modernih tržnih centara, ali bez konzumerističkog šarenila koje je danas dominantno. Prostor je bio izdeljen u one čuvene staklene radnje, kakve su u velikoj meri širom bivše Jugoslavije opstale i u ovom milenijumu, u kojima su građani mogli da kupe gotovo sve, od igle do lokomotive, a ponajviše kućni tekstil, odeću i obuću.
Do početka 21. veka, kada nekadašnji izgled Stoteksa već počinje da jenjava, ova zgrada imala je i jedine pokretne stepenice u gradu, koje dobro pamti i autor ovih redova i koje su u funkciji i dan-danas. U to vreme, početkom dvehiljaditih, lokali su polako počeli da se izdaju mahom lokalnim preduzetnicima, te je u njima bilo zastupljeno mnoštvo manjih butika. U podrumu objekta nalazio se nekadašnji „C market“, sve do njegovog propadanja, a potom su lokali, jedan po jedan, počeli da se prazne.
Vrata Stoteksa u jednom trenutku su zatvorena. Sve do momenta u kom se na ovoj zgradi umesto nekadašnjeg „Robna kuća Mitrovčanka“ pojavio natpis na kineskom jeziku. Sprat i međusprat do današnjeg dana izdat je kineskim trgovcima, a Kinezi su dugo poslovali i u podrumu, dok je prizemlje prenamenjeno u supermarket.
Ispred Stoteksa, u vreme praznika, jedino što još uvek podseća na neko davno prošlo vreme su ulični trgovci, kojih je takođe sve manje. Dok se u kupovinu više ne ide u sklopu porodičnog rituala, nego prateći neke nove, uvek promenljive trendove, koji više ne ostavljaju ni tračak one draži koju je imala kupovina u onim staklenim prodavnicama.
N.M.
