Kada je grupa Zagorana (oblast između planina Lelije i Treskavice) vozom bez voznog reda septembra 1945. došla na ove prostore, doveli su u Novu Pazovu najbrojniju porodicu od šest kćerki i dva sina – solunskog borca Božu (1893 – 1975) i njegovu ženu Grozdu Puhalo (1903 – 1970) iz mesta Jelašca kraj Kalinovika. Tada su oni bili među najstarijim novim stanovnicima Nove Pazove. Devojke i momci su kolo vodili i natpepavali se posle napornog rada na njivama.
Najstarija njihova kćerka Milica (rođena 15. maja 1926) tada je imala 19 godina i bila je jedna od najlepših i najvrednijih cura u Novoj Pazovi. Ta nekadašnja lepotica nedavno, 15. maja, napunila je vek života, koji je uz rođendansku tortu obeležila skromno u domu sina Radana i snaje Radmile uz prisustvo praunuka Stefana i Mile, naslednice unuke Milice. Ostali prababini miljenici nisu bili u mogućnosti da dođu, život ih je raspodelio po svetu, ali su joj poslali puno telefonskih i komjuterskih čestitki i pozdrava.
Za vreme mladosti Milica je bila jedna od najvrednijih devojaka, radeći u seljačkoj radnoj zadruzi „Slobodan Princip Seljo“ sve poljoprivredne poslove, nadmećući se u radu i pesmi sa vršnjacima iz drugih sličnih organizacija. Zagledala se u kršnog momka Trivka Lalevića i u braku su stekli sina Radana i kćerku Slavicu. O dugogodišnjem životu svoje majke sin ima samo lepe uspomene.
-Dok nije onemoćala posle loma kuka, pre dvanaest godina, dobro se držala. I sada je zdrava kao dren, od lekova koristi samo povremeno aspirin i još jedan, ali ne može da se kreće, pa je to zadržava u postelji. Pre desetak dana, pred rođendan, raspričala se o mladim danima, rođacima i poznanicima iz mesta rođenja. Brigu o njoj vodi snaja Radmila, a praunuci joj dopunjuju radosne trenuke u samoći – kaže Radan, nastavnik fizike, koji je svoj radni vek proveo radeći za jednu novosadsku firmu nabavljajući školska učila za sve škole širom Jugoslavije.
A slavljenica život provodi u kući podignutoj 1924, sa retko sačuvanim ajnfortom, pretvorenim u izložbeni prostor starina, alata i nameštaja koji su imali prvi kolonisti Švabe od osnivanja ovog mesta, a poslednjih 80-ak godina od novog naselja kolonisti iz skoro cele bivše Jugoslavije.
Porodica Milice Puhalo Lalović se proširila unucima decom Radanovom i Radmilinom – Pavlom i Milicom. Pavle ima Vuka, Stefana i Ninu, a Milica Stefana i Milu. Unuka Slavica ima Miloša i Jelenu, a Miloš Danila i Pavla, dok je Jelena majka Relje.
Od šest sestara Miličinih žive su Ruža (1938), Saveta Mašić (1941) i Jelena Janković (1944), dok su u međuvremenu umrle Stoja udato Vujučić (1928-2016), Radmila Puhalo (1936-2012), i braća blizanci Relja (1934) i Sekula (1934) umrli pre dve godine.
Pošto se radi o vekovnom događaju, Miličine seje planiraju sa svojom dečicom posebno da obeleže 100 godina svoje miljenice – Milice Lalović. Jer malo je stogodišnjaka u zemlji Srbiji.
J. Vuković
