U maloj radionici Snežane Kovačević u Sremskoj Mitrovici na policama stoje šeširi različitih oblika, veličina i boja. Neki su ukrašeni velikim cvetom od svile, drugi perjem ili čipkom, a svaki ima neki detalj koji ga čini posebnim. Do sada ih je, kako kaže, napravila više od dve hiljade, a mnogi od tih komada našli su put do različitih delova sveta, jer ih ljudi često kupuju kao poklone ili uspomene.
Dok govori o proteklim godinama rada, ova kreativna Mitrovčanka ističe da je za sve što je do sada napravila, a osim šešira tu su bili i fascinatori, tokice, rajfovi i broševi, trebalo puno strpljenja, kreativnosti i mašte, te da je svaki komad poseban i unikatan, bilo po obliku, bilo po boji.
U Berlinu, gde je sa suprugom boravila 11 godina, imala je svoj salon lepote, a baš tamo je, seća se, videla i radnju sa najlepšim šeširima. Svaki je bio pravo malo umetničko delo i upravo tu je, priseća se, prvi put shvatila da šešir može biti više od modnog detalja.
-Ljubav prema šeširima postojala je oduvek, ali tek u Berlinu sam shvatila da želim da ih pravim. Šetala sam ulicom i stala ispred jedne radnje u kojoj su bili izloženi ručno rađeni šeširi. Kada sam ušla i videla sve te oblike, materijale i boje, u meni se pojavila misao da i ja to moram da naučim. U početku sam učila preko interneta i pokušavala sama da savladam tajne zanata. Kasnije sam upoznala ljude koji su mi pomogli savetima i vremenom sam usavršavala tehniku. Svaki novi šešir bio je novo iskustvo i nova lekcija. Tako je polako nastala priča koja traje evo već trinaest godina – priseća se početaka bavljenja svojim hobijem.
Po povratku iz Nemačke u Srbiju, zbog porodičnih obaveza i nedostatka vremena na početku je pravila samo razne dekorativne prstenčiće i ukrase za svečanosti, ali vremenom je sve više pažnje posvećivala šeširima. Posebno mesto u njenom usavršavanju imao je umetnik i kreator fascinatora Dragan Smiljanić, koji joj je, kako ističe, nesebično pomagao savetima.
-Postoje ljudi koji ne žele da podele znanje, jer se plaše konkurencije. Kod njega to nije bio slučaj. Satima smo razgovarali telefonom, objašnjavao mi je tehnike i davao savete. Video je da jedno drugom ne možemo biti konkurencija i da radimo iz ljubavi prema umetnosti. Zahvaljujući tome mnogo sam naučila i usavršila svoj rad. To je bilo veliko ohrabrenje u trenucima kada sam tek počinjala i kada nisam bila sigurna da li će sve to uspeti – kaže Snežana
Objašnjava da se najlepši šeširi često prave od materijala koji se zove sinamaj, a dobija se od vlakana prerađenih stabljika banane. Taj materijal dolazi u raznim bojama i vrlo je zahvalan za rad, a takođe prava mala umetnička čarolija može da se napravi i od raznih traka, komada čipke i raznobojnih materijala. Kaže da je posebno inspirišu boje i dekorativni detalji, pa često sama pravi cvetove koji ukrašavaju šešire i fascinatore.
-Obožavam boje i često pravim cvetove od svile, traka ili drugih materijala. Latice se prvo iseku, pa se posebnom tehnikom obrađuju da se ne bi osipale. Posle toga se oblikuju i boje, a ponekad izgledaju toliko prirodno da ljudi misle da su pravi cvetovi. Inspiraciju nalazim na raznim mestima – na internetu, na ruskim sajtovima i drugim stranicama gde se mogu videti različite tehnike.. Kada počnete da kombinujete oblike, teksture i boje, svaki šešir dobije svoju priču – objašnjava naša sagovornica.
Izrada jednog šešira, kaže, nije brz proces. U proseku je potrebno oko nedelju dana da jedan model bude završen, jer materijal mora da se suši, premazuje i oblikuje. Pored toga, mnogi delovi se rade isključivo ručno – svaki šešir se oivičava žicom koja se zatim pažljivo presvlači koncem, kako bi zadržala formu i trajnost.
Posebno zahtevan rad bila je izrada tradicionalne srpske kape koja se zove tepeluk, na kojoj je ručno ušila čak 1.600 bisera. Na njoj je radila gotovo tri meseca, jer je svaki detalj morao pažljivo da se postavi i uklopi.
Tokom proteklih godina Snežanini radovi predstavljeni su na različitim izložbama, revijama i manifestacijama, od Skadarlije i hipodroma u Šapcu i Mitrovici, Ruskog doma u Beogradu, do međunarodnih revija u Italiji i Bugarskoj. Takođe, njene fascinatore nosile su članice ansambla „Brojanice“ na svetosavskim balovima koji su održani u Beču i Parizu. Nedavno je na poziv Marije Viktorije Živanović boravila u Beču, gde je na tradicionalnoj manifestaciji „Oskar popularnosti“ predstavila svoje šešire i fascinatore. Upravo na toj svečanosti dobila je Zlatnu plaketu – najveće priznanje za svoj dosadašnji rad.
-Šešir može potpuno da promeni izgled jedne osobe. Kada se žena dotera, našminka i doda neki lep detalj, ona zablista. Šešir je kao mala magija koja istakne šarm i posebnost. Upravo to me uvek iznova inspiriše da stvaram nove modele, a posebno me raduje kada vidim da neko sa osmehom nosi nešto što sam napravila svojim rukama – priča Snežana.
Iako iza sebe ima veliki broj radova i dalje razmišlja o novim idejama. Kaže da bi želela da deo svojih radova jednog dana ostavi kao trajnu uspomenu gradu u kome živi i dodaje:
-Volela bih da napravim jednu kolekciju koju bih poklonila našem pozorištu, da ti šeširi ostanu negde gde će ljudi moći da ih vide i da se podsete na ovaj zanat. A takođe se uzdam i u moju petogodišnju praunuku Milu koja već pokazuje interesovanje za šešire i umetnost, možda će baš ona jednog dana nastaviti ovu priču.
S. Mihajlović
