Sve je manje čobana, a sve više farmskih ovaca, koje daju veliku količinu mesa
Piše: U. Miščević
Porodicu Svirčević iz Divoša čine dva brata – Milan i Đorđe. Oni zajedno imaju stado od tridesetak umatičenih ovaca rase Il d’frans i nameravaju da svoje stado prošire, kako sopstvenim snagama, tako i uz očekivanu pomoć države.
– Pre nekih desetak godina na farmi „Mitrosrema“, gde sam radio, došlo je do rasprodaje ovaca, pa smo nas dvojica odlučili da uzmemo dva grla rase vintemberg. Njih četiri ojagnjile su sedam jaganjaca, od toga šest zenskih koje smo odlučili da ostavimo i tako je krenula naša priča sa ovcama. Uzbrzo smo imali čopor od pedesetak ovaca, njih smo posle toga raspatili i uzeli drugu rasu. Danas naše stado broji preko trideset ovaca rase Il d’frans, koje smo onedavno umatičili i očekujemo da pristignu prve subvencije na naš račun. Ako se mladi opredele za ovakav vid proizvodnje, za ovce, sa sto umatičenih ovaca, mogu lepo da žive. Naša deca se trude, pokazuju želju za učenjem i poslovima koje rade sa nama. Nadamo da da ćemo u nekoj budućnosti smoći snage da imamo stado koje će brojati i preko sto ovaca, tad će posao uzeti zamaha. Ali, za to trenutno nemamo kapaciteta, za toliki broj. Naše ovce nisu za pašnjak, one tamo trče, skače, istroše se, one su da se hrane na jaslama i da brzo napreduju. To je intenzivan tov, kaže Milan Svirčević.
Ovčarstvo je u velikoj ekspanziji. Za razliku od pre nekoliko godina, sve je više umatičenih ovaca, što i dalje privlači buduće ovčare. Sve je manje čobana i sve više farmskih ovaca, koje daju veliku količinu mesa.
– Od prošle godine ušli smo u program umatičenja. Moje mišljenje je da je umatičenje kao vid očuvanja čistih rasa vrlo dobra stvar, odlična, na to sve dolazi i ono što sleduje uz njih, a to je subvencija, koja uvek dobro dođe i zemlja koja može da se uzme u zakup na osnovu umatičenih ovaca. Mi nemam mnogo svoje zemlje, pa bi nam zakupljena itekako dobrodošla. Sa mehanizacijom stojimo dobro, nedavno smo uzeli presu za baliranje i „sunce“ sa seno. Cena i otkup su uvek veliki problemi, bilo je priče da će negde u Bačkom Jarku biti neka otkupna stanica za izvoz u inistranstvo, ali od toga ništa nije bilo, bar smo mi tako čuli. Najveći broj jaganjaca prodajemo našim prijateljima, poznanicima i ljudima koji su čuli od nekog, pa dođu kod nas. Naravno da bi bilo lakše, ako bi postojao organizovani otkup, a ne ovako. Кada prodamo jagnje klaničaru, on spušta cenu radi one dve hiljade što nam država daje na ime subvencija po janjgetu, priča Đorđe Svirčević.
Projekat “Ka evropskom agraru“ sufinansira se iz budžeta Grada Sremska Mitrovica.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
