Piše: Nemanja Milošević
Osim Maksa Vebera, koji joj je ime nadenuo, birokratiju je retko ko voleo. Taj sistem organizacije, zasnovan na gomili pravila i procedura, kroz istoriju je kritikovao ko je stigao. Svako ko iole razuma ima, shvatio je da je birokratija u društvo umesto reda unela nered i javašluk, te da je daleko od onoga što je dobri Veber zamislio. A sa primerima ove konstatacije, posebno u ovim našim krajevima, suočavamo se svakodnevno.
Na primer, u poslednje vreme sve je popularnije samoočitavanje potrošnje električne energije. Tako je ova birokratska procedura spuštena za nivo niže, kako potrošači ne bi došli u nepriliku zbog greške kontrolora. Međutim, da li ste se zapitali šta može da vam se desi ukoliko grešku napravi brojilo?
U tom slučaju, dužni ste da problem prijavite Elektrodistribuciji. Po pravilu, na šalteru za reklamacije, gde će vas ljubazna gospođica uputiti nikom drugom nego radniku službe obezbeđenja! E baš u tom trenutku za vas počinje birokratska igranka bez prestanka.
Radnik obezbeđenja telefonom zove dispečera i daje vam slušalicu, gde prijavljujete problem. A nakon toga, ako nisu u toku očitavanja potrošnje ili, ne daj bože, praznici, neko će izaći na teren da proveri šta je u pitanju. Naravno, pod uslovom da ne promaši adresu i zabeleži da je sve u redu. Ne pitajte kako znam.
I tako, dok čekate da vam neko rastumači šta se dešava, kako biste kao savestan građanin mogli da platite račun, vreme polako prolazi i na red uskoro dolazi sledeće očitavanje. Dok izokrećete milion brojeva telefona, kako biste došli do nekoga ko je nadležan za vaš problem, saznajete da je brojilo za zamenu, ali da ipak neko mora da izađe na teren. Nakon toga, prolazi još mesec dana. Od onog što treba da dođe – ni traga ni glasa, a na telefone se niko živ ne javlja… Ni u onim korisničkim centrima, naravno, niko ni za šta nije nadležan.
Ovako na delu izgleda samo jedan primer (ne)funkcionisanja birokratskog društva. A, na našu žalost, slično je i u drugim sferama.
Na primer, banka vam neće odobriti stambeni kredit ukoliko je katastar napravio slovnu grešku u upisu zgrade u kojoj je nekretnina koju želite da kupite, za šta ispravku plaćate iz svog džepa. Pri promeni vlasnika električnog brojila, preplata prethodnog vlasnika se ukida, ali dugovi, ukoliko ih ima, prenose se na novog vlasnika. Da bi odjavio grejanje iz toplane, iako imaš tehničke uslove, moraš da se izoluješ od komšija, čak i ako ti komšije to izričito ne traže. A, tu je i primer koji je svako od nas, bar u nekom obliku, imao priliku da iskusi.
Čuvene telekomunikacije. Tu može da se desi da vam, pogotovo ako ste stariji, na prevaru ponude promo period na veći paket uz novi ugovor, pa vam posle oderu kožu s leđa jer ne znate šta ste potpisali. Mogu da vam menjaju i cenu i TV kanale, ukidaju ih i dodaju bez obzira na ugovor, a ukoliko vam ne pružaju uslugu – izgleda da im ne možete ništa!
Tako, vaš broj telefona može mesecima da bude nepostojeći i da uopšte nemate uslugu, a da niko zaposlen kod operatera kom ste, naravno, prijavili slučaj, ne može da ukapira o čemu se radi i uporno vam kao papagaj ponavlja jednu te istu priču u fazonu – probaj da upališ i ugasiš. Pa kad ti prekipi i prestaneš da plaćaš deo računa za uslugu koju nemaš, počnu da ti prete i zahtevaju da platiš penale kao svojevrsno vansudsko poravnanje, pozivajući se, bože moj, na zakon Isti onaj koji kaže da je ugovor ništavan ako bilo koja od strana prekrši svoje ugovorne obaveze.
Od svih ovih primera, normalnom čoveku se diže kosa na glavi. Ne samo zbog birokratskog lavirinta, nego zbog onog najgoreg u njemu – vremena! Čitav taj proces, čitava ta ujdurma, nevezano za to koji problem je u pitanju, beskonačno traje, dok pošten čovek gubi svoje dragoceno vreme u redovima pred šalterima. Ni kriv, ni dužan.
Zašto sve ovo pišem? Pa, razmišljao sam ovih dana o Veberu. I mislim se, prijatelju, pa šta ti bi da na sve ljudske muke izmisliš i ovu Birokratijo… a rečenicu može da dovrši čuveni Sava iz Kikinde. Ko razume, shvatiće…
