Piše: Nemanja Milošević
Naši stari su uvek govorili – ogrev treba pripremiti na vreme! Čim se završi grejna sezona, kad grane proleće, oni bi nabavljali drva i ugalj, jer su u tom periodu cene bile znatno povoljnije.
Međutim, ove godine, njihova taktika je pala u vodu. Cena ogreva je od samog starta bila previsoka. Na primer, cena metra bukve dostigla je neverovatnih sto evra. I onda, obrni-okreni, na kraju ti dođe na isto, jer topao dom ti iz džepa istera i poslednji dinar ušteđevine.
Ipak, ja sam pomislio da sam se ovog problema napokon rešio. Dete je poraslo, osamostalilo se i ušlo u novi dom sa centralnim grejanjem. Nema više cepanja drva, čišćenja furune, dimnjaka i ostalih peripetija. Čekao sam zimu skrštenih ruku, najležernije očekujući tople radijatore.
Kad, ne lezi vraže! Kada je došao 15. oktobar, shvatio sam da moj novi dom neće biti baš tako topao, jer, radijatori su još uvek hladni.
Istini za volju, napolju je još toplo, pa nam grejanje još uvek i nije neophodno. Kažu nadležni, pratiće se vremenska prognoza, a energenti koji su skupi i sa kojima čitav svet već dugo kuburi na ovaj način će se prištedeti. I neka. Podržavam. Zašto bismo gas i mazut bacali u vetar, kada za tako nečim nema potrebe.
Nego, nešto drugo tu mene muči. U pitanju je onaj račun za grejanje koji se plaća tokom cele godine. Razume se, on ne obuhvata samo energente, nego kroz njega plaćamo kompletno funkcionisanje toplovodnog sistema, što je sasvim u redu. Sve je funkcionisalo tako što svaki mesec platiš određeni iznos, i ne brineš o grejanju koje počinje 15. oktobra (po potrebi i ranije) i završava se 15. aprila (po potrebi i kasnije). Ali, u ovoj situaciji, kada uštedom nesumnjivo ostvarujemo manju potrošnju energenata, čini mi se da bi i račun za grejanje trebao da bude nešto manji? Nešto se ne sećam da je bilo ko od nas pristao na to da plaća svež oktobarski vazduh. Iskreno se nadam da će nadležni ovu činjenicu uzeti u obzir kada se budu štampali računi za ovaj mesec.
E sad, kada sam obrazložio šta to mene muči, osvrnuću se na još nekoliko nedoumica koje mi se vrzmaju po glavi. Na primer, u nekim toplanama kažu da će radijatori biti topli tek ako dnevna temperatura padne ispod 12 stepeni, a noćna ispod nule. Pa, koliko će onda stepeni biti u stanu? Nemojmo zaboraviti da će mnogi paliti klime i grejalice kako bi se zgrejali, kao ni činjenicu da ovi uređaji rade na struju. Koliko ćemo onda energenata uštedeti?
I, da ne tupim samo o centralnom grejanju. Šta mislite, da li su oni koji se greju na čvrsto gorivo, s obzirom na abnormalne cene, uspeli da kupe dovoljne količine ogreva? I da li će i oni paliti klime i grejalice kada ogreva zafali? Možda hoće, a možda i ne. Ima i onih koji će uzeti motorku, pa se popeti na Frušku goru da kraduckaju šumu. A tu su i oni pošteniji, koji će sići na obalu Save, pa pokupiti granje koje je nanela, ubravši jedino plodove koje im je reka dala.
U svakom slučaju, kako ćemo ovu zimu pregurati – ostaje nam da vidimo. Za svaki slučaj, pripremiću sebi jedan od onih starih perjanih jorgana i pribaviti poneki džemper i vunene čarape. Neka se nađe.
