Imao je oko trideset godina kada se kao već iskusni rukometaš i trener mlađih selekcija, vratio iz Berlina u Inđiju, Milorad Miša Runić, legenda inđijskog rukometa, koji i danas iz senke pomno prati dešavanja na rukometnoj sceni.
-Rukomet je izuzetno značajan segment mog života, u njega sam uložio mnogo, to je ljubav koja traje, počinje priču Runić, dok sa ekipom Sremskih novina pije jutarnju kafu na inđijskom šetalištu.
Igranje na međunarodnoj sceni bilo je ogromno iskustvo za našeg sagovornika, kada je u Nemačkoj bio Uskršnji trofej, on je iskoristio priliku da ubedi Berlince da pozovu u goste inđijski „Železničar“.
-Zvali smo u goste ekipu „Železničara“, bile su tri ekipe na turniru sa međunarodnim iskustvom, što je bila velika stvar za mlade igrače Želje, ponosan je trener Miša Runić.
Ubrzo posle toga, ovaj zaljubljenik u rukomet vraća se u Inđiju, gde polako preuzima rukometni klub, mlađe i starije selekcije, muške i ženske.
-Železničar je tada igrao „veliki rukomet“, on je bio najstariji klub na ovom području, i odskakao je, u startu je igrao i ženski i muški rukomet, objašnjava sagovornik.
Najveći uspeh kluba za Runića su kvalifikacije za najviši rang takmičenja u bivšoj Jugoslaviji, koje su održane u Banja Luci.
-Železničar je tada u Jugoslaviji igrao kvalifikacije za ulazak u Prvu ligu, u Banja Luci, 1961. godine, velika konkurencija, Partizan iz Varaždina, Sloboda iz Tuzle i ostali, priseća se sportista iz Inđije.
U tom periodu, „Železničar“ je bio pred velikim izazovima. Veliko breme bili su finansijski problemi koje je trebalo rešavati.
-Kada sam došao, 1973. godine, klub je bio u velikoj krizi, obišli smo sve male privrednike u Inđiji kako bismo obezbedili sredstva, o oni su bili radi da pomognu, na sreću nas i na sreću inđijskog rukometa, priča Miša Runić.
Posle tog perioda sve je u klubu krenulo na bolje.
-Tada smo spasili klub, bili u Sremskoj ligi, od tada sam praktično non stop u njemu. Inđija se prepoznavala po rukometu, Dević, Krtinić, Selena, Ćeranić, Bosnić, Atanacković, Bućan… samo su neka od prezimena tadašnjih favorita i velikih igrača rukometa u Inđiji, ističe naš rukometaš.
Najveći rivali inđijskom Rukometnom klubu „Železničar“ bili su „Vojvodina“ i Crvenka, „Proleter“ iz Zrenjanina, a igrači su bili veoma talentovani.
-Stizali su daleko, neki su igrali u reprezentaciji Jugoslavije, mlađoj i starijoj, bio je to naš ponos, zadovoljan je Runić.
On naglašava da pravi rukometaš mora da poznaje sve sportove.
-Pravi rukometaš je desetobojac, on mora da bude vešt i u atletici i u bacanju u dalj, i u svemu, iskusno priča stari trener.
Runić pohvaljuje današnji uspeh ženskog rukometa u Inđiji.
-Rukomet danas je zapažen kod ženske ekipe, pre dve godine te devojke su bile prvaci države, svaka im čast. Ili su prvi ili drugi, ali sada čujem da dolazi do osipanja u klubu, što me ne raduje, zabrinut je Miša Runić.
Na kraju, ne znamo da li bi svaki sportista priznao da je bio kažnjavan i kao igrač i kao trener zbog sukoba sa sudijama.
-Sudija može da odsudi po sudijskom ubeđenju, i oni tu i pomažu i odmažu, tako da sam se ja samo borio za pravdu, malo u šali kaže trener.
Sa ponosom Runić ističe da mu je sport doneo mnogo dobrog u životu, da je očuvao zdravlje i formu, kao i da brine za buduće generacije, jer ima utisak da su kompjuteri preuzeli primat.
-Mlade generacije je upropastio kompjuter, moramo ih okrenuti sportu da bi bili zdravi, pravilno rasli i razvijali se, poručuje ovaj iskusni inđijski sportski radnik.
Mirjana Stupar
