U severnoj Mačvi nedavno je otkriven prvi slučaj multilokuranog ehinokoka, parazita koji na čoveka prenose lisice. Slučaj je dijagnostikovao profesor Medicinskog fakulteta u Novom Sadu dr Dušan Lalošević. Ova ehinokokoza poznata je na severu Evrope, sa pojedinačnim i smrtonosnim infekcijama ljudi, ali do sada nije postojala u Srbiji.
Kako je objasnio profesor Lalošević, reč je o maloj pantljičari kod lisica i drugih divljih mesojeda. Odrasli oblik parazita živi u tankom crevu pravog domaćina i sa fekalijama se izbacuju jaja koja su direktno zarazna za ljude.
-Multilokularna ehinokokoza je posebna zarazna parazitska bolest, slična cističnoj ehinokokozi, ali biološki se radi o drugoj vrsti parazita i sličnom, ali ipak drugačijem prenošenju. Cistična ehinokokoza, za koju oduvek znamo, dobija se od pasa, a multilokularna ehinokokoza od lisica, šakala i drugih divljih kanida. Zato je iz praktičnih razloga zgodno multilokularnu ehinokokozu nazivati „lisičijom ehinokokozom“ kod čoveka, dok se za nas klasična, cistična ehinokokoza može zvati „psećom“, po glavnom prenosiocu ove infekcije za čoveka. Do sada u Srbiji multilokularna ehinokokoza nije postojala, ali se sada proširila sa porastom populacije lisica kao posledicom suzbijanja besnila. Cistična ili pseća ehinokokoza ne može preći u lisičiju ili multilokularnu ehinokokozu ili obrnuto – kaže doktor Lalošević.
Doktor dalje objašnjava kako se ovaj parazit prenosi na ljude i koji simptomi se javljaju kod zaraženih osoba.
-Multilokularna ehinokokoza se prenosi direktnim ili indirektnim kontaktom sa lisicama, eventualno šakalima, koji su se takođe raširili po Mačvi i Sremu poslednjih godina. Slično se prenosi i cistična ehinokokoza, od pasa. Šta znači direktni kontakt u slučaju multilokularne ehinokokoze? Situacija, danas retka, kada lovac direktno manipuliše sa odstreljenom lisicom, na primer odere krzno bez rukavica i drugih higijenskih mera. Jako je važno promovisati lovstvo kao ljudsku aktivnost koja je glavna za zaštitu ekosistema i očuvanje divljači, ali i za monitoring bolesti koje se mogu preneti od divljih životinja. Zato je neophodno istaći i da praksa kada mladi lovac prvi put odstreli lisicu pa je stavi oko vrata, nikako nije higijenska nego predstavlja veliku opasnost za prenošenje ne samo buva nego i krpelja, a nekada posebno opasnog besnila i sada lisičije ehinokokoze – kaže Lalošević.
Prema rečim doktora kako lisice ostavljaju izmet bilo gde u prirodi, a u njemu se nalaze jaja pantljičare ehinokoka može lako doći do prenosa bolesti. Čovek se može zaraziti preko prljavih ruku, tokom okopavanja njive ili neopranim povrćem iz voćnjaka koji je pre toga zagađen.
Lisičiji ehinokok jeste smrtonosna bolest kod čoveka. Simptomi kod čoveka su dugo, više godina nespecifični, razvijaju se postepeno, lokalizacija parazita u čoveku je obično u jetri, obično se otkrije kada je toliko proširen da se ne može operisati. Kada parazit naraste dovoljno da dođe do kapsule jetre, onda počinje bol i pacijent se javlja lekaru. Ukoliko se na vreme otkrije, lečenje je hirurško. Inače, postoje lekovi koji se daju pacijentima godinama, obično doživotno i koji zaustavljaju rast parazita u čoveku.
Domaći psi i mačke mogu da se zaraze multilokularnim ehinokokom i budu izvor infekcije za ljude.
Doktor Lalošević ističe da su higijenske mere glavne u sprečavanju infekcije lisičijim ehinokokom.
-Kod psećeg ehinokoka postoje dobro poznate veterinarske preventivne mere. U prvom redu to je čišćenje pasa od parazita, ali i sprečavanje zaražavanja pasa. Kod klanja stoke u kućnim uslovima, jako štetna praksa našeg naroda je da kada nađe ciste na jetri ili plućima ovce, svinje, goveda, te ciste zove „žednjaci“ i sebi objašnjava da se radi o mehurovima koji nastaju kada životinja nije imala dovoljno vode da pije. Zapravo se radi o cistama u kojima su hiljade mikroskopskih larvi ehinokoka koje nisu zarazne za čoveka nego za psa. I bacanjem klaničnog otpada psima, ciklus pseće ehinokokoze se stalno održava kod nas.
Kod lisica, gde su glavni prelazni domaćini šumski glodari, preventivne mere njihovog zaražavanja jednostavno nisu moguće. Jedino je moguće sprečiti zaražavanje čoveka higijenskim merama, od pranja ruku do pranja povrća koje je poreklom iz njiva dostupnih lisicama – napominje doktor.
Sanja Mihajlović
