Piše: Nemanja Milošević
Listajući dnevnu štampu i vesti po različitim portalima, u oči mi je upala jedna interesantna kontradiktornost. Za vreme koje mi je bilo potrebno da ispijem jednu kafu, uspeo sam da “naletim” na vest o tome da je inflacija u julu počela da opada i da nas u narednom periodu očekuju njen dalji pad i stabilizacija, ali i na vest o novim poskupljenjima energenata tokom predstojeće zime.
Kao laik u ovoj oblasti, iskerno, ne znam na koji način stručnjaci iz agencija izračunavaju inflaciju, ali kao običan građanin smatram da brojke i procenti i nisu baš najbolji pokazatelj kretanja nivoa cena. Mislim da narod ima jedan mnogo bolji i precizniji kantar – novčanik!
I, pitam se, kako je to inflacija u padu, kad su cene u proseku na prilično sličnom nivou kao i mesecima unazad? Koliko znam, osnovnim potrepštinama kesa i dalje ne može do vrha da se napuni jednom crvenom.
Ruku na srce, ima tu nekih promena. Na primer, cena mleka i mlečnih proizvoda i ulja je malo opala, ali, sa druge strane meso je opet počelo da poskupljuje. Obrni-okreni, što bi rekao naš narod, na kraju sve to dođe na isto.
A evo, neki dan, shvatih i da je cena goriva polako, gotovo neprimetno počela da raste. Pala je nakon onog velikog poskupljenja na oko 180 dinara za litru dizela, ali, dinar po dinar, iz nedelje u nedelju, ponovo je “prešišala” Nadeždu Petrović.
Nego, da se vratim na priču o energentima. Pre svega, u susret grejnoj sezoni, oni koji se greju na čvrsto gorivo ponovo su počeli da se hvataju za glavu. Cena ogrevnog drveta ponovo je počela da raste i već je došlo do toga da ljudi uveliko razmišljaju o isplativosti ovog načina grejanja. E sad, zašto cena drveta opet skače, ne bih umeo da objasnim. Jer, ako je gorivo poskupelo, pa malo pojeftinilo, pa opet malo poskupelo na onaj isti nivo od pre pada cene – rekao bih da u transportu nije problem. Pa, šta je onda po sredi?
Na (ne)sreću, nakon onog velikog nevremena, ostalo je granja na sve strane. Ima drveta, koliko voliš…
Međutim, ni oni koji se greju na neki drugi način, čini se, neće proći neoštećeni. Odavno se već šuška po kuloarima o novoj politici štednje u zimu 2023. Šuška se o poskupljenju struje i gasa, a samim tim, po svemu sudeći, poskupeće i centralno grejanje.
Da li su to na pomolu nove turbulencije na svetskom tržištu energenata, za sad nam ostaje da nagađamo. Ipak, ja se bojim samo jednog – nedovoljno toplih radijatora! Onima koji se greju na gas, struju ili čvrsto gorivo, uprkos visokim cenama, ostaje mogućnost da “pojačaju” temperaturu tokom hladnih dana, dok nama, koji se grejemo na toplovod, bez realne mogućnosti isključenja sa mreže, po svemu sudeći ostaje da se, za razliku od prošle zime, bolje pripremimo i obezbedimo jorgan više, tople džempere i vunene rukavice (kao u onoj pesmi). A mogla bi i baba malo da se “razdrma” i naštrika koji par vunenih čarapa, zlu ne trebalo…
Ali, da ne mračim više. Ako se naše želje obistine i inflacija stvarno počne da opada, možda uspemo da obezbedimo i koju “tablu” slanine ove zime, a za Božić i slavu tradicionalnu pečenicu. Ukoliko nam do tada preostane koja svinja u vihoru afričke kuge. I ako zejtin opet ne poskupi zbog uništenog suncokreta. I ako… Ne. Neću više da razmišljam o tome. Vrti mi se u glavi…
