Piše: Boris Miljković
Deda Jova mi uvek pričao da hrane za stoku i ljude uvek moraš spremiti. I uvek viška u kući imati.
– A novci? – uvek bih pitao.
On bi rekao:
– Novci ko novci, u zlu vremenu ne vrede ništa. A očas dođe do zla.
A on je bio onaj pravi Sremac, domaćin, i vazda svega imao. I kada bi vukli slamu iz pustare ili adice, često sam znao reći da nam je dosta. Onda bi me pogledao onim dobrim očima, besno, što je retko činio.
– A šta ćeš pod konje kad zima oduži? Doć`eš kod mene po slamu? Ćuti i tovari “voz”.
Šta ću, u pravu je bio. Ćutim, tovarim i razmišljam kako se drugi kupaju na Dunavu. A ja na vrućini.
Nisam mogao da shvatim tada, mladost ne razume uvek starost. Al` on je znao za rat, zlo vreme. Ustaše držale naš Srem. Pa kad je ofanziva, a on pliva preko Dunava u rit na banatsku stranu. Tamo ga sačekaju Nedićevi žandari, pa ga vode u stražaru da se osuši i ugreje. Znaju od čega je pobegao i Dunav preplivao. A i ti žandari naši bili, običan narod. Šta će i oni…
Jednom su ga uhvatili Nemci, nije stigao Dunav preplivati. I odvedoše ga na Sajmište u logor. Moj pradeda Bora potkupi tamo neke oficire i izvuku ga. I pored Dunava do kuće.
Znao je on dobro šta je glad, zima nemaština…
Sve je to i u Sremu bilo, jer se otimalo kako koja vojska prođe. Pričao mi: posle rata “zulumćari” krenuli da otimaju u ime naroda i partije. Reko`: – Pa ko? – pitao bih znatiželjno.
Uvek bi mi rekao:
– Pijanice, seoske barabe i ništarije. Ti su nam otimali u ime naroda, ko da mi nismo narod.
Uglavnom u to vreme kada mi je pričao, neki od tih ljudi su bili još uvek živi. Ali došlo je vreme kada su se ti naši domaćini malo oslobodili. Tito je već bio umro. Pa čuješ sa vremena na vreme, istukli tog i tog. Tukli Sremci izrode…
Pričala mi baba da je moja tetka bila dete kada su nam kravu izveli. Posle već, kao devojka i žena, nikad se nije javljala tom što je izveo kravu. Tom izrodu.
Loše ljude i teška vremena ne možeš izbeći, ali se možeš pripremiti uvek za to. To bi mi govorio Jova. Pomislim kao dete, pa kako može Srem bogat, pun svega da ostane “gladan”? Pa vidi samo šta je ku`ruza, žita. Al` eto, izgleda da može. Loši ljudi i zla vremena…
