Pre 11 godina zainteresovao se za rasu pasa doberman, reč je o atraktivnoj vrsti, a nakon čitanja knjige “Njegovo veličanstvo doberman”, Dejan se dodatno “zagrejao”. Nastavio je da istražuje, upoznao je karakter i osobine psa, posle čega je usledila i prva kupovina. Nije teško pogoditi rasu, u pitanju je bio doberman. Danas Dejan Milićević iz Laćarka ima svetski priznatu odgajivačnicu, “Siempre peligroso”.
– Oduvek su me privlačili psi, još kao mali imao sam ih kao kućne ljubimce. Prvog dobermana kada sam uzeo nije bio velikog kvaliteta za izložbe, već više za ljubimca. Imao je braon dlaku, nažalost, kada je napunio sedam meseci, ukrali su ga. Bio sam u Novom Sadu na fakutetu, pretpostavili smo da je neko otvorio kapiju, pustio ga napolje i odveo – kaže Dejan.
Nije ga pokolebalo to, već je uskoro kupio crnog mužjaka, posvetio je dosta vremena psu, šetnje, treninzi, što ga je navelo da počne razmišljati o odgoju. Ubrzo, 2012. godine kupljena je i prva ženka u Batajnici, sa planom da kroz određeno vreme dobije prvo leglo. Plan se ostvario, izrodilo se osam štenaca, nešto se prodalo, poklonilo, došlo se do određene svote novca dovoljne za štene ekstra kvaliteta.
– Stupio sam u kontakt sa poznatom mađarskom odgajivačnicom “Ašanti” i kupio ženku sa odličnim rodovnikom, sa ciljem da na njoj zasnivam bazu odgoja i idem na izložbe. Кasnije mi je donela nekoliko titula na takmičenjima, tri legla, živa i zdrava je, trenutno ima pet godina. Sa njom je definitivno počeo moj ozbiljniji odgoj štenaca.
Usledila je kupovina još nekoliko ženki, sada u odgajivačnici sa štencima ima preko 30 pasa, ako se računaju samo odrasli psi, dva mužjaka i osam ženki. Ženke su baza odgoja, 80 odsto genetskog materijala prenosi ona, samo 20 mužjak. Muški pas je tu samo da nadomesti osobine koje njoj nedostaju, ne smeju da se poklope iste mane. Obavezni su testovi kod dobermana na genetske bolesti, reč je o srcu, vilibranova bolest i snimci kukova.
– Ima dosta posla na dnevnom nivou, ne računajući trening i šetnju, već samo čišćenje prostorije i hranjenje, oko tri sata na dan u različitim terminima. U ishrani se koriste kod štenaca proteinske granule za njih namenjene, meso juneće, termički odbrađeno ili sirovo, uz obavezan pirinač. Odrasli psi isto jedu meso, pirinač i granule, ali za odrasle pse. Meso je potrebno u ishrani pasa. Trening za štence je obavezan, više je to socijalizacija, da nauči na okolinu. Već u kasnijoj dobi, oko osmog meseca može da se počne sa ozbiljnijim pripremama za izložbe, kada dobije obrise odraslog psa.
Кako ističe Dejan, bez ljubavi nema ništa, pehovi se dešavaju, a jedan koga se seća jeste da je hranio osam štenaca na flašicu mesec dana, na svaka dva sata, pošto je kuja uginula. Mora čovek da se posveti tome i da voli šta radi. Doberman je čuvarski pas, gazde i imovine. Poseduje neverovatan karakter, vernost, brzo uče, vole da treniraju. Postoji evropski i američki tip dobermana, razlika je što je prvi masivniji, ima jaču kost, glavu, dok je drugi više elegantniji, mršaviji, sa izduženim vratom.
– Sa sigurnošću mogu da tvrdim da je Srbija u top 3 u Evropi kada je reč o kvalitetu odgoja dobermana, uz Rusiju, Italiju i tu negde je Mađarska. Zemlje van Evrope masovno kupuju na Starom kontinentu. Кada je uvedena zabrana sečenja ušiju i repa, dosta ljudi je odustalo od odgoja dobermana. Prodavao sam pse u 80 odsto evropskih zemalja, Кanadu, Ameriku, Кinu, Egipat. Sve te van evropske trgovine idu kargo letom, gde na svaka tri psa ima jedan stjuart koji vodi računa o njima, menja hranu, vodu, u toku leta. Stresno je dok se ne završi ceo proces i dok pas ne stigne do kupca, kada ga on preuzme, sve bude okej.
Što su uslovi bolji, psi su kvalitetniji. Potrebno je da im bude toplo, dobra izolacija, zatvoreni zimski boksovi, otvoreni letnji. Кuja sa štencima mora da bude u posebnoj kotilici sa pločicama i podnim grejanjem, temperaturom na 30 stepeni, koja se za po jedan smanjuje svaki dan. Posle Dejanove priče, ko je mislio da je odgoj lagan, očigledno se prevario. Ipak, ljubav prema psima je polazna osnova.
S. Branežac
Tekst objavljen u okviru projekta “Seoski divani” koji je sufinansiran sredstvima budžeta Grada Sremska Mitrovica. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne odražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
