• subota, 22. januar 2022.
Obrazovanje za 21.vek- Učenje životnih veština, proizvodi iz školske bašte
Projekti | Ruma
0 Komentara

Obrazovanje za 21.vek- Učenje životnih veština, proizvodi iz školske bašte

26. novembar 2021. godine

Hrtkovci-Mimo redovnih nastavnih aktivnosti propisanih planom i programom, u školi „Miloš Crnjanski“ u Hrtkovcima rešili su đake da uče i nekim važnim životnim veštinama. Iako se u osnovnim školama na neki način još ne razmišqa o usmerenim vidovima obrazovanja, školske sekcije mogu biti prvi korak ka onome čemu se teži u modernom sistemu obrazovanja, a to je usmerenost i prilagođenost realnim životnim potrebama. Najvažnija je proizvodnja hrane, a formiranjem ekološke bio-bašte, đaci iz Hrtkovaca mogu da se nauče kako da neke namirnice proizvode na potpuno organski način. Bio baštu su formirali pre par godina, a u međuvremenu su putem konkursa Jasen dobili i sadnice aronije, kupine, maline i ribizle, tako da sada osim samog uzgajanja biljaka, učenici uče kako da prave, ali i prodaju neke proizvode. Prvi put su nastup imali na nedavno održanoj manifestaciji „Miholjski susreti sela“ u svom selu, gde su prikazali kako su proizvodili domaće sokove od zove, ribizle i nane, zatim džemove i slatko i začinsko i lekovito bilje. Sve to raste u dvorištu škole, a školska trpezarija i kuhinja su mesto gde su đaci savladali i pripremanje namirnica.

-To su sve proizvodi iz ekološke bašte i krajnji rezultat našeg zalaganja. Tako smo sad prikazali proizvode od smokve, aronije, kupine i maline. Sve je to proizvedeno u našoj baši i na neki način možemo reći da je sve organski proizvedeno, čak i sok od zove, koju smo brali u šumi udaljenoj od glavnih puteva. U našoj bašti gajimo nanu, ruzmarin, matčnjak i ostalo začinsko i lekovito bilje. 90 odsto proizvida prikazanih na štandu su iz naše bašte, osim zove koju smo doneli iz šume, kaže nastavnik biologije, Dejan Savić.

Za sada učenici dobro reaguju na ovakve aktivnosti, kaže nastavnik Dejan Savić. Tome doprinose sloboda i kreativnost koju mlađi učenici svakako imaju.

-Dajem im potpunu slobodu da sami biraju šta im treba i da  sami istražuju šta će kako da beru. I u kuhinji su se super snašli, gde su  takođe dobili slobodu i vidi se da nešto rade i kod kuće. Samo je pitanje kako ih zaintrigirati, oni će već ostalo da rade sami. Inače u našoj bašti se zaista primenjuju sva pravila organske proizvodnje, nema prskanja, sve se radi ručno, a dobar deo posla odrade i začinske biljke koje same takođe štite od štetočina. Takođe smo napravili i sopstveni kompost od otpada. Organska prizvodnja nije laka, ali kako je naša bašta manje površine, pa se sve stigne, kao i da se izađe na ovakvu manifestaciju, kao što su „Miholjski susreti sela“, dodaje Dejan Savić.

Tako je i sav zarađen novac od prodaje pripremljenih proizvoda ponovo usmeren na rad ove sekcije, nabavku novih materijala i nastavak rada. U planu je povećanje zasada kupine, maline i aronije.  A deca sa sela su po prirodi malo više zainteresovana za ovakav vid aktovnosti. Posebno je značajno što na ovakav način ne rade samo u bašti i kuhinji, već na praktičan način povezuju znanja iz više predmeta, uključujući i likovnu kulturu, s obzirom na to da je potrebno i osmisliti štand tako da vizuelno privuče posetioce.

-Formirali smo i sistem za navodnjavanje, koji smo dobili po osnovu konkursa Jasen, kao i kada smo dobili sadnice. Posle druge godine smo već počeli da dobijamo plodove bobičastog voća, kaže direktor OŠ „Miloš Crnjanski“ Hrtkovci,  Nebojša Jovičić.

Ovakav vid nastave nije svrstan u praksu za bilo koji predmet. Ali je jako važan za sticanje životnih veština, kaže direktor škole.

-Ovo je bitno ne samo za nastavak školovanja, već i nekog njihovog životnog puta. Tu se sreću sa onim životno važnim alatkama motikom,  ašovom, gde uče kako da održavaju biljke, da ih neguju, da prave nešto svojim rukama, da stiču radne navike. Već sledeće godine gledaćemo da se proširimo i da pravimo zimnicu, a nadamo se da ćemo izlagati i naše proizvode na sajmu poljoprivrede na KP Domu u Sremskoj Mitrovici. A postoje indicije i da nastupamo i na Eko-selu na Avali. U svakom slučaju izgradnja radnih navika je najvažnija, da budu svesni koliko je teška proizvodnja hrane, posebno finalnih proizvoda, ambalaže i slično, kaže direktor Jovičić.

Na sajmu su izglagale učenice  osmog razreda Nevenka Ignjatović, Jovana Jovović i Svetlana Barić, koje su rekle da su pre same proizvodnje radile i u samoj bašti. Kažu da su u školskoj trpezariji naučile da prave džem i slatko kao što to rade mame i bake kod kuće.

S.B.

Projekat „Obrazovanje u službi privrede-škole za 21 vek“ sufinansira Opština Ruma

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

TRENUTNO NEMA KOMENTARA.

Leave a Reply

%d bloggers like this: