Postao sam kao golubar, samo u nebo gledam, jer zavisim od vremenskih prilika i neprilika. Sad su nam još i subvencije ukinuli, a značile su nam ma koliko sitne da su bile, tako da se ovaj posao više uopšte ne isplati raditi – kaže Branislav Tešić, ratar iz Sremske Rače
Tekst: S. Mihajlović
Foto: M. Mileusnić
Kada je početkom 90-ih došao sa privremenog rada iz Nemačke i Austrije, Branislav Tešić iz Sremske Rače opredelio se da se bavi poljoprivredom. Poseduje 9,5 hektara i još dva hektara radi u zakup i na njima uzgaja standardne kulture: kukuruz, pšenicu i soju. Kaže da se danas od ratarstva teško živi, a da on pamti ona vremena kada je obrađivao samo pola hektara i od toga je imao pristojnu zaradu.
– Krajem 80-ih godina još uvek je uveliko radila račanska ekonomija i ona je obavljala sve poslove na njivi: orala, sejala, vršila i opet su nas zvali na ekonomiju da dođemo i da podignemo nešto novaca. A ja sad imam sve svoje mašine, osim berača za kukuruz i sve sam radim i opet nemam skoro nikakvu zaradu. Recimo, sa dva hektara žita meni je ostalo 90.000 dinara. U tome je moje gorivo koje sam uložio, pa kad se i to odbije, zarada se svede na nekih 50 do 60 hiljada, svoj rad tu ne računam. Da sam dao u arendu ta dva hektara po 250 evra iste bih te pare imao, a barem se ne bih sekirao. Tako da se ovaj posao definitivno uopšte ne isplati raditi – tvrdi ratar Branislav Tešić iz Sremske Rače.
Upravo iz tih razloga, Brana je oba svoja sina usmerio na to da se bave nekim drugim poslovima i da ne ostanu na zemlji, a da zaobiđe selo savetovao bi i nekome ko tek bira svoje buduće zanimanje.
Niko nije pitao kako ću živeti
– Plata, ma kolika da je, stiže redovno svakog meseca, ne mora da curi, dovoljno je i da kaplje, čovek ima neku sigurnost. A u poljoprivredi se radi 365 dana u godini, nemamo “ni petka ni svetka”. Postao sam kao golubar, samo u nebo gledam, jer zavisim od vremenskih prilika i neprilika. Sad su nam još i subvencije ukinuli, a značile su nam ma koliko sitne da su bile. Osim toga, tako sam kazao i sinovima, firme plaćaju socijalno i penziono, a ja nisam tri i po godine imao zdravstveno osiguranje samo zato što su me uslovljavali da plaćam penziono, iako sam imao manje od 50 godina. A niko me nije pitao od čega ću ja onda da živim, kad to zdravstveno i penziono osiguranje zajedno izađe hiljadu evra godišnje. Ove godine sam napunio 50 godina i konačno sam uspeo da napravim zdravstvene knjižice – priča o svojim nevoljama Branislav iz Rače.
A na pitanje da li je razočaran, kaže da jeste, iako je po prirodi optimista i dodaje:
– Džaba od mog optimizma, kad nikako nema napretka. Ova godina obećava sa prinosom, ali to ništa ne mora da znači, sve zavisi od padavina. Kukuruz je dobro rodio, ali pola od toga će sigurno divljač da mi uništi, tako da ću opet da tapkam u mestu, biću na pozitivnoj nuli – neću ostati dužan zadruzi sa kojom radim, ali ni meni neće ostati skoro nikakva zarada. Razmišljao sam da se možda preorjentišem na svinjarstvo, pošto imam štalu gde bih mogao držati 30 tovljenika. Međutim odustao sam od toga, jer se tu nikad ne zna otkupna cena. Mislim da je glavni problem u tome što nadležni u državi ne shvataju seljaka, jer mi ne tražimo nikakav luksuz. Ne treba nama ni letovanje, ni zimovanje, ni luksuzan auto, mi bi samo hteli da možemo od svog rada da živimo i da možemo da obnovimo naše mašine koje imamo, a koje su već stare i dotrajale. Nama su potrebne samo stabilne cene, da se sve zna pred predstojeću setvu kako bi mogli da napravimo proračun. Žao mi je samo što ja sad ne mogu da se odreknem svega toga, jer mi je supruga bolesna pa moram da budem ovde u Rači, inače bih svu mehanizaciju prodao i svu bih zemlju dao u arendu i otišao negde u inostranstvo – kaže Brana iz Sremske Rače.
Divlje svinje uništavaju useve
Kao i većina meštana Sremske Rače i Brana Tešić muku muči sa štetom koje mu u kukuruzu prave divlje svinje i kaže:
-Ljudi pucaju, idu sa kerovima, bacaju petarde, ali ništa ne pomaže, svinje i dalje dolaze svakodnevno u naš atar i uništavaju nam kukuruz. Šumarija nam ne priznaje štetu nego prebacuje odgovornost na lovačko društvo, a naši lovci su bespomoćni jer više nemaju dozvolu da uđu u šumu, nego samo smeju atarom da dođu do ruba šume. Meni su trenutno uništili 30 ari, što preračunato u pare iznosi oko 50.000 dinara. Osim sa divljim svinjama, problem imaju i oni ratari čije se njive nalaze sa druge strane graničnog prelaza, jer svekodnevno gube dosta vremena dok stignu do svojih oranica. Ja, srećom, nemam tamo njive, ali znam da im to predtsvlja problem, pošto sam i sam svedok velikih gužvi koje, naročito vikendom, budu na prelazu.
Projekat “Ka evropskom agraru“ sufinansira se iz budžeta Grada Sremska Mitrovica.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
