P1000018

Hoće li zvonce zameniti sirenu?

Piše: Nemanja Milošević

Kako se poslednjih decenija, čini se bar, prilično laganim, ali sigurnim koracima približavamo „Evropi“ (neki smo mislili da u njoj od rođenja živimo!?), red bi bio da, isto tako polako, počnemo da živimo po nekim njenim standardima.

P1000010Prašinu su do sada najviše digle priče o kontroli izduvnih gasova naših lepotana prilikom tehničkog pregleda, koja sledi sredinom ove godine, što je, razumljivo, naišlo na negodovanje u našem narodu. Ipak, alternativa hidrauličnoj presi koja se u tom slučaju smeši bar polovini srpskih automobila postoji.

Održivi razvoj jedan je od značajnijih ciljeva savremene civilizacije, a Ujedinjene nacije ne tako davno su definisale cilj pod nazivom „Održivi gradovi i zajednice“, koji bi podrazumevao pretvaranje gradova u održive, odnosno, pristupačne, sa organizovanim sistemom javnog prevoza, pešačkom i biciklističkom infrastrukturom, zelenim površinama i, naravno, angažovanošću građana.
U tom smislu, kao jedno od rešenja za smanjenje postojećeg zagađenja vazduha, bar u sferi saobraćaja, nudi se koncept razvoja mikromobilnosti.

Zelenije i bezbednije

Ovaj koncept ne samo da bi smanjio zagađenje, već bi uticao i na veću bezbednost naših građana u saobraćaju, jer podrazumeva afirmaciju upotrebe takozvanih mikro-vozila sa masom do 350 kilograma i brzinom do 45 kilometara na čas, odnosno, bicikala, trotineta, e-trotineta, e-bicikala i slično. Prema konceptu mikromobilnosti, ova vozila bi maksimalno iskoristila postojeću saobraćajnu infrastrukturu, njihovo korišćenje bi podstaklo razvoj biciklističke infrastrukture, a pored zagađenja, bio bi smanjen i nivo buke u gradu.

Iako priča sa e-trotinetima i e-biciklima kod nas još uvek zvuči futuristički, širom sveta na ulicama se beleži značajan porast njihovog broja. Ipak, uprkos tome što su ova mikro-vozila za naš standard još uvek prilično skupa (od oko 250 evra za polovan e-trotinet, pa naviše), rešenje, reklo bi se, ipak postoji.

Kakvo je stanje sa biciklističkom, pešačkom i drugom putnom infrastrukturom pogodnom za mikro-vozila u Srbiji, pitanje je, ali, kada je reč o Sremskoj Mitrovici, može se reći da izuzetan potencijal za razvoj koncepta mikromobilnosti u gradu postoji.

Mitrovčani, već decenijama, tradicionalno imaju naviku vožnje ne električnog, već običnog bicikla. Bez obzira na to kojoj generaciji pripadaju. Do pre petnaestak godina, u gradu je postojala samo biciklistička staza u ulici Svetog Dimitrija, odnosno u centru grada, a od tada do sad, na razvoju biciklističke infrastrukture, ruku na srce, urađeno je zaista mnogo.

miroslav jokicKako je koja mitrovačka ulica dobila novi izgled, gratis je dobila i biciklističku stazu ili traku u okviru pešačke staze, i na razvoju biciklizma u gradu se, kaže načelnik Gradske uprave za opšte i zajedničke poslove i imovinu Miroslav Jokić, konstantno radi.

– Kada god radimo rekonstrukciju saobraćajne infrastrukture, pogotovo na teritoriji samog grada Sremska Mitrovica, pored rekonstrukcije infrastrukture u smislu kanalizacije, vodovodne instalacije, telekomunikacione instalacije i strujnih vodova, obavezna je i izgradnja pešačko biciklističke staze, iz razloga što na taj način doprinosimo bržoj i lakšoj cirkulaciji našeg stanovništva. Takođe, na taj način se obezbeđuje da se kretanje naših građana odvija bezbednije, a životna sredina, u smislu zagađenja vazduha, ostaje u potpunosti očuvana – kaže načelnik Jokić.

I, istina, u gradu danas postoji čitava mreža biciklističkih staza, pa se, s jednog kraja na drugi, posebno kada su u pitanju veće saobraćajnice, brzo i lako može stići. Takođe, pored razvoja biciklističke infrastrukture u samom gradu, radi se i na razvoju biciklističkog turizma u njegovoj okolini, pa je, tako, do sada izgrađen prilično dobar deo biciklističke staze od Mačvanske Mitrovice do Specijalnog rezervata prirode „Zasavica“.
Očekujemo nastavak i završetak biciklističke staze kojom ćemo se spojiti sa Specijalnim rezervatom prirode „Zasavica“, gde ćemo turistima, kao i našim građanima, da moći ponudimo jedan potpuni ugođaj i da na jedan zdrav način dođu do pravog dragulja koji imamo na teritoriji našeg grada – rekao je Jokić.

Uslovi za biciklizam u Mitrovici zaista su na zadovoljavajućem nivou i sada, ali, ipak, izgleda da su navike naših sugrađana nešto što normalnom odvijanju kako biciklističkog, tako i motornog saobraćaja, još uvek staje na put.

Auto i kad (ne)treba

Automobili se, složićemo se, koriste konstantno, a građani ih koriste i za najmanje moguće relacije. Njihov motor pali se radi odlaska u prodavnicu, dvesta metara udaljenu. Parkira se gde se stigne, pa i na sred puta, jer „upalio sam sva četiri“.

Stevan StokicNemarnost vozača je sve uočljivija, a gužve u centru grada nekada su potpuno nesnosne, smatra Mitrovčanin Stevan Stokić.
– Vozač sam, ali u Mitrovici zaista svuda mogu da stignem biciklom. Zato ga i koristim više od automobila. Kada dođem do centra grada, ako sam krenuo autom, rizikujem da gubim vreme čekajući u koloni ili tražeći parking, dok biciklom sve stižem. Prijatnije je, praktičnije, a i zdravije. Mislim da, kada bi svi razmišljali kao ja, gužve u gradu i na parkinzima nikada ne bi ni bilo. Jedino bih napomenuo da je biciklistička staza u centru u katastrofalnom stanju i bilo bi dobro obnoviti je. Stariji ljudi lako bi mogli da padnu sa bicikla preko neke rupe ili ispupčenja – kaže Stokić.
U saobraćaju, kaže, najveći problem predstavljaju nesavesni učesnici, kako biciklisti, tako i vozači.

–Iz ugla vozača, veliki problem su mi biciklisti na bulevaru. Tamo biciklistička staza ili biciklistička traka ne postoje, a uvek imate bicikliste koji su nesavesni, prestrojavaju se iz trake u traku bez ikakvog prethodnog znaka, krivudaju dok voze, prelaze preko pune linije, pojavljuju se ni od kuda. Nezgodno je to na tako velikoj saobraćajnici. Sa druge strane, kao biciklista, uvek se trudim da vodim računa i vozim stazom koja je za to predviđena, ali, u gradu ćete jako često naići na vozila parkirana preko biciklističke staze, pa ste primorani da izađete na put. Tu, čini mi se, ne pomažu ni stalne kazne koje im saobraćajni policajci pišu – kaže Stevan Stokić.

Upalio sam sva cetiriGužvu u saobraćaju primetila je i Nada Pavić, koja kaže da u centru grada nekada ume da bude prilično napeto.

– Poslednjih godina primećujem dosta veću gužvu u saobraćaju nego ranije. Razumljivo je to, sa jedne strane bar, jer ritam života danas je sve brži i shodno tome ljudi se trude da što pre završe svoje obaveze. Ipak, u centru grada, gde je prostor mali, ne bi nam falilo malo više tolerancije u saobraćaju, za početak, makar poštovanja saobraćajnih propisa. Takođe, moram reći da sam primetila da parkinga u samom centru grada definitivno nedostaje, a na nekim mestima je izgrađen prilično nepraktično. Na primer, u ulici Kralja Petra Prvog, u delu prema pošti, imamo paralelno parkiranje, a nemamo biciklističku stazu. Parkirani automobili vire na ulicu, koja je puna biciklista, pa vozači obilaze i jedne i druge. Preglednost je veoma loša. Ista situacija je i oko bolnice, gde moraš da otvoriš četvoro očiju – kaže Nada Pavić.

Međutim, biciklisti u saobraćaju joj, kaže, uopšte ne smetaju, samo ukoliko poštuju saobraćajne propise.

Nada Pavic– Biciklisti mi smetaju samo kada nisu dobro osvetljeni i kada ne koriste već postojeće biciklističke staze. Po mom mišljenju, u celom gradu, u svakoj ulici je potrebno izgraditi biciklističke staze i, sva sreća, sve ih je više poslednjih godina. Inače, vozače koji parkiraju na biciklističkoj stazi, pa tako zauzmu pola puta i celu stazu, neću komentarisati – zaključuje.

Imajući sve u vidu, mikromobilnost u Sremskoj Mitrovici i nije tako nemoguća. Uslovi za to, ako ne postoje u potpunosti, makar se stalno unapređuju, a infrastruktura, kako nova, tako i ona postojeća, u dobroj meri zadovoljava zahteve koncepta. Pitanje je samo, kako promeniti našu svest? Jer, kada već imamo mogućnosti da se krećemo jednostavno, brzo i lako, kako biciklom, tako i automobilom, zašto to ne činimo?

Ako za pomenutih dve stotine metara palimo automobil, pa nakon toga pred trafikom parkiramo na biciklističkoj stazi, a kada sednemo na bicikl, pored biciklističke staze vozimo drumom, možda zaista i treba da nam „oduzmu“ automobile? U tom slučaju, ni na poskupljenje goriva ne bismo smeli da se žalimo, jer, trošimo ga kao da nam curi iz česme.

Kategorije Društvo Sremska Mitrovica