• sreda, 21. februar 2024.
Kada se Srem zazeleni od novina
Društvo
0 Komentara

Kada se Srem zazeleni od novina

16. decembar 2020. godine

Ivanka Đaja – Milanković, Svetozar Cveja Gavrić, Stevan Mirković i Anđelko Erdeljanin samo su deo ekipe svetlih neimara, utemeljivača našeg lista 

DULE 1Piše: Dušan Poznanović

(Radio u Sremskim novinama od 1974. do 2015. godine)

U danima kada obeležavamo šest decenija postojanja “Sremskih novina”, sa setom se prisećamo i dragih kolega koji su postavljali temelje naše zajedničke kuće. Opredeljujem se za četvoro vrhunskih novinara i čestitih ljudi, kojih više nema, a svojih radom i doprinosom su i te kako uticali da naš list bude ono što godinama jeste – rasadnik najboljih stvaralaca, škola žurnalizma, primer odanosti i privrženosti… Iako su mnogi od njih odlazili u druge redakcije, tražeći nešto novo, privlačnije i uzbudljivije, do svog poslednjeg poteza perom (i kamerom) bi osećali pripadnost staroj, najčešće i prvoj sredini u kojoj su kao autori “prohodali” i stekli ime.

Ivanka, Cveja, Steva Maligan, Anđelko… samo su deo naše bogate prošlosti, primeri budućim generacijama, od kojih smo i mi, njihovi potonji naslednici, mnogo naučili, pozajmili bar delić talenta, ugleda i spisateljske veštine.

Ivanka

Ivanka DjajaKćerka čuvenog lekara i profesora Ivana Đaje, sa diplomom Filozofskog fakulteta, rođena Beograđanka, Ivanka Đaja – Milanković (1934 – 2002) se u “Sremskim novinama” našla početkom 1964. godine. Ostala je punih šest i po godina, kao novinar-saradnik, sa uspehom prateći zbivanja u kulturnom i uopšte društvenom životu Mitrovice i Srema.

Prilikom poslednjeg dolaska u našu redakciju, desetak dana pre tragične smrti, septembra 2002, u svom – pokazalo se oproštajnom – tekstu za “Sremske”, Ivanka priznaje kako je oduvek bila “zaljubljena u svoje ‘Sremske novine’ i Srem”. Još je napisala:

– Dogodilo se da su se sazrevanje moje ličnosti, najlepši period mog porodičnog života i razvoj “Sremskih” poklopili – i to je bilo lepo. Kako je voleo da kaže Žika Vasić, prvi direktor, “sredom se Srem zazeleni od naših novina”. Biti novinar između šezdesete i sedamdesete imalo je, grubo gledajući, nekoliko prednosti, ali i jedan veliki nedostatak (postojeći društveni sistem – prim. DP). Prvo, Sremci su elokventni, otvoreni, rado razgovaraju sa novinarima, srdačno ih dočekuju, zatim bili smo pristojno plaćeni, radili pod zgodnim okolnostima. Najzad, i ja i većina oko mene u redakciji smo bili mladi, rađale nam se ideje uporedo sa decom, sve je oko nas vrvilo od napona, životne radosti…

Možda je i zato, naša Ivanka, tada već desetak godina nastanjena u Kanadi, odlučila da na svoj put bez povratka – po sopstvenom izboru – krene upravo odavde, iz Sremske Mitrovice?!

Cveja

Svetozar GavricJedan od najuglednijih vojvođanskih i jugoslovenskih novinara svoga vremena, Svetozar Cveja Gavrić (1937 – 1995), radio je za “Politiku”, kasnije u “Komunistu” i novosadskom “Dnevniku”, ali je u duši bio i ostao pravi, ortodoksni Sremac. Čovek čija je životna staza krenula iz Obreža, a u tom donjosremskom selu se i završila, najviše je voleo da druguje sa običnim svetom, da luta obreškim šumama i traga za omiljenim vrganjima. Od njih bi Cvejina samohrana majka Dušica pravila nezaboravnu salatu za zimu.

U našem listu se ovaj rođeni novinar i borac za istinske ljudske vrednosti, posle nekoliko godina učiteljevanja, obreo 1965. godine. Da je nepopravljivi šeret, vrcavog duha i optimističkog pogleda na svet, postalo je sasvim jasno kada, ubrzo (1967), pokreće i godinama uređuje naše čuvene “Bećarce”. Jedan od prvih: “Marsovci u Rumi”. Jer, samo bi ljudi koji su pali sa Marsa, tvrdi, mogli da obiju kasu u jednoj kulturno-prosvetnoj ustanovi! Prilozi Cveje Bocina, kako se često potpisivao, bili su šaljivi, puni zaraznog smeha i sremačkog zadirkivanja, uvek dobronamerni i sa snažnom porukom.

Pošto je ispekao zanat u “Sremskim novinama”, Cveja Gavrić svoj bezgranični talenat i iskustvo stavlja na uvid i čitaocima drugih listova. Njegova reč se čitala sa zanimanjem i poštovanjem, njemu se svugde verovalo. Bio je novinar-reporter, komentator, kolumnista, urednik – “novinarska i ljudska gromada”, kako se čulo prilikom njegovog preranog odlaska i ispraćaja među legende.

U ljudima je Cveja uvek tražio onu bolju stranu, čak i kada bi mu “vraćali kamenom”. Čuvao je druge od sebe, kako je to o čojstvu pisao Marko Miljanov.

Steva Maligan    

Stevan MirkovicBez sumnje, najbolji fotoreporter u šest decenija dugoj istoriji našeg lista bio je Stevan Mirković (1926 – 1978), popularni Steva Maligan. Njegov nadimak mogla bi da ilustruje i sledeća anegdota: Kada su ga, pošto se već dokazao kao vrhunski majstor fotografije, pozvali da pređe u jednu beogradsku redakciju, Steva je to odbio uz obrazloženje da tamo nema dobrog vina kao u Sremu!

U “Sremskim novinama” je radio gotovo od samog osnivanja, od početka 1962. godine. Do dolaska u naš list Stevine  sjajne fotografije su se mogle videti u Tanjugu, beogradskoj “Borbi” i novosadskom “Dnevniku”, pa i drugim novinama. Kada je maršal Tito, 1965, boravio u Šidu i Sremskoj Mitrovici, redakcije su se prosto otimale za snimke Steve Maligana, naročito one iz Galerije slika Save Šumanovića, iz doma majke Perside, sa mitrovačkog Spomen-groblja. Postoji i fotografija – svedok kako fotoreporter “Sremskih novina” posvećeno obavlja svoj posao u šidskoj galeriji. Zaista, bio je naš Steva izuzetan majstor novinske fotografije, odan svojoj profesiji i zadatku, o čemu, nažalost, svedoče tek malobrojni foto-zapisi na papiru koji su ostali sačuvani.

Kao i mnogi drugi novinari, što je valjda usud naše profesije, Stevan Mirković je prerano napustio ovaj svet. Umro je posle duže bolesti, u 52. godini, čemu je sasvim sigurno doprineo i tragičan odlazak njegovog 18-godišnjeg sina Đorđa.

Anđelko

Andjelko Erdeljanin“Ko se poslednji smeje, bolje da plače” – rekao mi je stariji kolega Anđelko Erdeljanin (1941 – 2017), u razgovoru za naše zajedničke novine, a povodom poluvekovnog jubileja lista. Za tu prigodu, 2010, napisao je i pesmu “Male zelene novine”, u kojoj se nalaze stihovi:Čitalac “Sremskih novina” barem zna šta je istina! I da vam pravo kažemo: ne znamo dobro da lažemo!

Naš Anđelko, rođeni Sremac iz Vojke, zabeležen je u raznim leksikonima i antologijama kao književnik (humorista, satiričar, aforističar, pesnik, pripovedač, dramatičar, dečiji pesnik), ili kao novinar (urednik, publicista, reporter, kritičar) – kako bi već priređivačima zatrebalo. A on u jednom od odgovora za svoje “Sremske” iskreno priznaje: “Da nisam bio novinar, ne bih bio ni pisac.” Kao njegovom nasledniku po kulturnim pitanjima u listu, bila mi je velika obaveza, još veća čast i zadovoljstvo, da objavljujem brojne Kuštrine (tako sam ga drugarski zvao, zbog mudre, ćelave glave!) priloge – prikaze knjiga, eseje, aforizme i razne druge mudrolije.

U “Sremskim novinama” se Anđelko našao od samog početka, 1961. godine;rođen kao profesionalni novinar, u isto vreme kada i njegov list sa zelenim zaglavljem. Biće naš reporter, urednik, zamenik glavnog i odgovornog urednika Bore Stojšića… Pre nego što će pre(be)ći u Radio Novi Sad i naći se “svoj na svome”, u svetu humora i satire, još je uređivao “Crveni čot”, “Savez omladine” i “Indeks”. A onda postaje jedan od najuglednijih humorista i aforističara u zemlji, smatrajući da je “aforizam velika misao koja hoće da bude mala”!

Naš Anđelko Erdeljanin, Stari Anđel, “najluđi Sremac” i “naturalizovani Novosađanin”, za starije čitaoce A. Kamen i Kuzman Nakrajkućin, možda bi za ovu prigodu poručio u svom stilu: “Tek u starosti shvatimo: najveći deo života straćili smo na život!”

Sremske novine polažu autorska prava na sve vlastite sadržaje (tekstualne, vizuelne i audio materijale, baze podataka, vizuelizacije baza podataka, baze dokumenata i elektronske prikaze dokumenata i programerski kod). Neovlašćeno korišćenje bilo kog dela portala nije dozvoljeno, smatra se kršenjem autorskih prava i podložno je tužbi.

Najnovije vesti

TRENUTNO NEMA KOMENTARA.

Ostavi komentar

%d bloggers like this: