Prvu peć na biomasu u Salašu Noćajskom samostalno je konstruisano Milan Matić. Nakon njega, „groznica“ je uhvatila i druge, pa su tokom godina, mešani Salaša Milanov „izum“ dopunjavali, popravljali, unapređivali, već shodno svojim potrebama i znanju
Piše: S. Lapčević („Sremske novine“, dodatak „Mačva“)
Ako je verovati tuđim znanjima i statistikama, žitelji Salaša Noćajskog spadaju u grupu ekološki najsvesnijih meštana Mačve, Sremske Mitrovice, Srema, pa i šire. Naime, tokom proteklih desetak godina, isto toliko domaćinstava, za svaku godinu po jedno, shodno svojim mogućnostima, rešili su da napuste stare sisteme grejanja i da pređu na novi, ekološki čistiji i u krajnjem, kako vele, isplativiji – na biomasu.
Poznato kao selo vrednih domaćina koji kao malo gde svojim ratarenjem nisu ugušili, pa ni napustili stočarstvo, Salaš Noćajski može se pohvaliti sa dovoljnim količinama sirovine koja se može koristiti (i koristi se) kao sredstvo za zagrevanje. Neki od domaćina koji su napustili toplane, gasovode, drva i slično, svoje peći su kupovali, a su ih neki poput Dragoslava Čupića samostalno pravili.
Vredni i preduzimljivi Čupić, koji je dugo vremena radio kao brodomonter u Brodogradilištu, svoju je napravio pre sedam godina i, kako kaže, još uvek ga jednako dobro služi kao na početku grejne karijere.
– Nema kvalitetnijeg i jeftinijeg grejanja od ovog, na prirodnu biomasu, pogotovo ako uzmemo u obzir da je to nešto čega se najlakše odričemo. Ako ćemo pravo, a ja sam lovac pa se trudim da i to malo izučim, šume smo već uveliko posekli, njihovo obnavljanje ide nedovoljno brzo i bilo bi dobro da se taj trend zaustavi. U budućnosti, barem ja tako mislim, grejanja na drva ne da neće biti, nego će biti proređeno. Otuda i sve češći apeli da se pređe na toplifikaciju, gas, pa i struju. Međutim, vidite vi da i tu nema neke posebne stabilnosti. Cene variraju, treba da se raspravljam sa nekim da li je sve dobro obračunato ili nije, da gledam u pasulj da li će gasa biti ili neće, po kojoj ćemo ga ceni nabavljati i tome slično. E zbog svega toga ja sam rešio da zaobiđem probleme i da napravim nešto što će meni i mojoj porodici omogućiti nezavisno i pre svega dobro grejanje, priča Čupić.
Prvu peć na biomasu u Salašu Noćajskom, priča nam Dragoslav, samostalno je konstruisano Milan Matić. Nakon njega, groznica je uhvatila i druge, pa su tokom godina, meštani Salaša Milanov „izum“ dopunjavali, popravljali, unapređivali, već shodno svojim potrebama i znanju.
– Ja sam dobro proučio Milanovu peć i rešio da promenim neke stvari koje mi se nisu dopale. Za razliku od njegove, koja ima vodene zidove, ja sam svoju napravio od šamotne cigle jer je opšte poznato da šamot najbolje čuva i emituje toplotu. Zajedno smo postavljali konstrukciju, a ja sam nabavio cisternu koju sam savijao kod jednog čoveka u Laćarku. Stavljali smo sve prvoklasno, onako kako pravilo nalaže i koštalo me je nešto malo manje od 1.500 evra, priča Dragoslav.
Od kako je napravio svoju peć, Dragoslav, kao uostalom i drugi njemu slični meštani, postali su predmet interesovanja mnogih. Oni koji imaju mogućnosti da iste peći grade, u svom razgledanju su ozbiljniji, oni koji nisu, obično se šale da su meštani Salaša prešli u grobare, pa prave kramatorijume, slične onom iz „Maratonaca“. Svoj izum, Dragoslav ne krije i poručuje da svima koji žele da pređu na biomasu stoji na usluzi. Sa svima će podeliti svoje znanje, a možda, kaže u šali, sutra kada nauči nešto novo, ovu, sada već „staru“ peć poruši i napravi još bolju, veću i efikasniju – iako sumnja da je efikasniju moguće naći.
– Deset bala biomase dnevno mi treba, ukoliko želim da naguram baš dobru temperaturu. Rezervoar ima kapacitet od 600 litara i on greje kuću od oko 250 kvadrata. Ja sam svestan da su ove peći za mnoge od nas još uvek samo pojam, mislim da su ljudi svesni šta je biomasa, ali ipak, potrebno je dosta novca da bi se peć napravila. Svoju sam gradio polako, strpljivo, sam i uz pomoć prijatelja, a da nisam, ko zna prvo da li bih našao dobrog konstruktora, a drugo, ko može reći koliko bi taj uzeo novca za svoj rad. Kada sam sve prošao, mislim da dobrog konstruktora ne bih mogao ni da krivim, bez obzira koliko naplati ruke. Ima tu dosta posla, ali se na kraju i isplati, zaključuje Dragoslav Čupić.
