Za priznavanje Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije od strane Nemaca u Drugom svetskom ratu na prostoru Srema vezuje se razmena zarobljenika na Mostu razmene na stejanovačkom drumu. I ovo je jedan od događaja koji je naš narod vodio ka oslobođenju, iako se sam dogaćaj dogodio godinu dana ranije, tačnije 2. septembra 1943. Tome svedoči i spomenik Most razmene gde je Vukašin Bivolarević Volf, nakon uspešnih pregovora sa nacistima razmenio ratne zarobljenike i ta razmena bila je daleko povoljnija za jugoslovensku vojsku.
U leto 1943. godine na Fruškoj gori u zarobljeništvu su držani nemački vojnici. Nemačka inžinjerijska četa iz Iloka svakog dana je vežbala u blizini Neština. Treća vojvođanska brigada je napravila zasedu na vežbalištu, i postrojene Nemce napala 23. avgusta 1943. godine. Tada je zarobljeno je 28 Vojnika iz nemačke čete.
O razmeni sa Nemcima postoje razni opisi, koji se razlikuju u detaljima. Prema podacima iz sela Bešenova, ideja za razmenu zarobljenih Nemaca za uhapšene Bešenovce nikla je u upravo u ovom selu. Mesni odbor je glavnom štabu Vojvodine predložio razmenu. Pošto je predlog usvojen, Mesni odbor je stupio u kontakt sa Adamom Felingerom, predsednikom okupacione opštine u Rumi, koji je ugovorio da Gestapo primi partizanskog pregovarača. Od strane Partizana za pregovarača je određen Vukašin Bivolarević – Volf. Na ugovoreno mesto sastanka Volf je pošao u nemačkoj uniformi sa partizanskom zvezdom na kapi, nemačkim automatom i pištoljem. Sa sobom je poneo dosta cigareta i novca. Svratio je do Joce Trnića u Bešenovo i od njega zatražio da odmah upregne konje i odveze ga na ugovoreno mesto. On je to učinio što je brže mogao pa su se ubrzo našli na ugovrenom mestu. Put prema Rumi nije bio dug, ali su Joca i Volf ipak zakasnili 15 minuta. Volf je rešio da put nastave ka Rumi i pregovore završe u samoj nemačkoj komandi.
Helinger:“Hajl Hitelr“, Bivolarević:“Smrt fašizmu“
Kad su stigli u zgradu nemačke komande tu su se pozdravili – nemački komandant sa „Hajl Hitler“, a partizanski sa „Smrt fašizmu“. Zapisi govore da su pregovori bili napeti i da je bilo dosta „natezanja“ u vezi sa utvrđivanjem mesta razmene kao i o broju partizana i simpatizera koji će se razmeniti za zarobljene Nemce. Pregovori su održani 31. avgusta 1943. godine u tadašnjem rumskom hotelu „Orao“, u glavnoj rumskoj ulici o čemu i danas svedoči spomen ploča. Dogovoreno je da se razmena izvrši svi za sve, tako da je za 28 nemačkih vojnika razmenjeno 62 rodoljuba iz Bešenova.
Piće plaća domaćin!
Pregovori su počeli uz kafu i piće, a po postignutom dogovoru usledilo je plaćanje računa u kafani gde Volf nije dozvolio nemačkom komandantu da plati, već je on platio uz objašnjenje da je on domaćin, a ne komadant.
Komandant Glavnog štaba Vojvodine, Aćim Grulović je prihvatio postignute dogovore u pregovorima za razmenu nemačkih vojnika za zatočenike rumskog logora. Time je određeno vreme za razmenu, dva dana kasnije, 2. septembra 1943. godine u 10:00 časova.
U ranim jutarnjim satima kolona od 16 zaprežih kola natovarenih zarobljenim Nemcima uputila se iz Fruške gore prema Rumi. Iz Rume je krenula kolona kamiona natovarenih logorašima iz Bešenova. Na mestu razmene zarobljenika Nemci i Partizani bili su udaljeni jedni od drugih oko 100 metara. Boško Ilić – Čeka je došao ispred Bauera i kratko mu raportirao: “Poslao me komesar da vam kažem da smo došli i da možemo da počnemo razmenu, šta da mu kažem?“
-Kaži mu da obavi posao kako smo se dogovorili, rekao je Bauer.
Pošto je ovo bila prva razmena ratnih zarobljenika između partizanskih jedinica i nemačkih okupacionih snaga u Drugom svetskom ratu na ovim prostorima, Nemci su tim činom partizanske jedinice priznali kao regularnu vojsku antihitlerovske koalicije.
Spomenik podignut 1971. godine
Ratnim dešavanjima iz perioda Drugog svetskog rata posvećen je i spomenik Most razmene koji se nalazi na putu Ruma – Stejanovci pored malog potoka Rovač. Podignut je 1971. godine a delo je akademskog vajara Jovana Soldatovića. Izveden je u maniru savremene skulpture u vidu dva izdužena monolitna betonska bloka sa obe strane puta, okrenuta jedan prema drugom. O ovom događaju, njegovom značaju, kao i partizanskom komadantu koji ga je izvršio doznajemo sa dve ploče postavljene na spomenik. Na jednoj od ploča ugraviran je i lik partizanskog komadanta. Reč je o Vukašinu Bivolareviću Volfu, koga je Glavni štab Vojvodine odredio za pregovarača kada je leta 1943. pokrenuta inicijativa za razmenu zarobljenika. U to vreme Volf se nalazio u Bešenovačkom Prnjavoru, gde je radila partizanska oficirska škola u kojoj je bio nastavnik. Odatle je on došao u Rumu, u nemačku komandu na pregovore, što je bilo gotovo neverovatno za tadašnje prilike – da jedan partizanski oficir mirno ušeta u grad koji je bio stecište jakih okupatorskih snaga.
Izvor: SUBNOR Ruma, „Spomeničko nasleđe Rume“, Snežana Janković
