• ponedeljak, 29. novembar 2021.
Rode već dve godine nisu sletele u Molovin
Reportaža | Šid
0 Komentara

Rode već dve godine nisu sletele u Molovin

3. novembar 2021. godine

Na 18 kilometara od Šida, na putu prema graničnom prelazu Ilok, od kojeg je udaljeno svega tri kilometra, ušuškano među obroncima Fruške gore, sakrilo se malo selo Molovin.

Za nastanak samog imena sela vezana je zanimljiva priča koja se prenosi generacijama. Naime, priča govori o tome kako su stari Molovinci, nemajući novca da plate zvona i ikonostas za crkvu Cvetog Arhangela Gavrila, sve to platili vinom koje su skupljali po kućama. Pošto su crkva, a i škola u to vreme bile molovane, kombinacijom toga i rečju vino selo je dobilo ime. Nekada je bilo čuveno po dobrom vinu, a za vreme Кraljevine Jugoslavije po romskim tamburaškim orkestrima iz porodice Familić. Ustaše su 1942. godine 89 članova Familića, uz pesmu „Ciganska je tuga pregolema” peške doterale na železničku stanicu u Šid i otpremile u Jasenovac, odakle se niko nije vratio.

Danas u ovom selu živi svega 120 žitelja koji se uglavnom bave zemljoradnjom. Oni imaju poštu koja radi dva puta nedeljno, ambulantu gde lekar dolazi jednom nedeljno, četvorogodišnju školu, područno odeljenje OŠ “Sremski front” Šid, odeljenje vrtića Predškolske ustanove “Jelica Stanivuković Šilja” Šid i jednu prodavnicu. Školu je prošle godine pohađalo devet đaka. Njih sve zajedno uči jedan učitelj u kombinovanom odeljenju od prvog do četvrtog razreda. Кao i kod većine sremskih sela i ovde je prisutan problem staračkih domaćinistava, a ima i znatan broj napuštenih kuća koje su među najjeftinijima u Sremu. Ipak, za njih kupaca nema. Matičarske knjige kazuju da rode već dve godine nisu sletele u Molovin, a na ulicama još duže nije bilo svadbenog veselja. Zadnja svadba u Domu kulture koju pamte meštani bila je sada već davne 2003. godine.

Glavna ulica u Molovinu

Spasoje Malivuk, predsednik Saveta Mesne zajednice Molovin, kaže da se u ovom selu živi teže nego u nekim drugim selima, koja su veća i bliža gradu.

– Ovde se ljudi uglavnom bave ratarstvom, iako je potencijal sela takav da bi moglo dobro da uspeva i voćarstvo i vinogradarstvo. Nažalost, ljudi ovde nisu dobro informisani oko aktuelnih konkursa i podsticaja za poljoprivredu, što bi ih verovatno podstaklo da više ulažu i da se time bave u većem obimu nego što je to sada. Mi nemamo ni brzi internet, kasno smo dobili i telefon, tako da smo uvek zaostajali za drugim selima u tom pogledu. Кo želi da ima internet može da uzme bežični, što stariji ljudi ne umeju, pa zbog toga godinama i ne dobijaju prave informacije. Ovde su pretežno staračka domaćinstva, a svaka kuća u kojoj neko od starijih premine, osuđena je da ostane prazna. U selu žive samo četiri porodice koje su mlađe, odnosno srednjih godina, a svi ostali su penzioneri. Na žalost, Molovin nema perspektivu da se razvija, iako je voćarstvo profitabilno. Međutim, sve i da neko podigne zasade, u selu nema radne snage, morala bi dolaziti ljudi sa strane, što nije isplativo – ističe predsednik Saveta Malivuk.

Prema njegovim rečima, Molovin je još pre 30 godina trebao da ima sve ono što ima svako drugo selo, jer već tada je krenuo trend odlaska.

– Sada je prekasno, jer ovde više nema ni ko da se zadrži. Vodovod na koji smo čekali decenijama doveden nam je prošle godine i sigurno da nam je sada mnogo lakše, ali mislim da to neće uticati na oživljavanje sela. Možda je jedina šansa u ovim kućama koje država daje, ali ipak ta porodica koja bi se ovde doselila trebala bi da ima i neki početni kapital od kojeg bi mogla da živi. Jer, i mi koji imamo nešto teško živimo, a ne neko ko bi došao, kupio staru oronulu kuću u koju bi morao još i da uloži. Mi nemamo čak ni vikendaša, samo u jednoj kući je jedna porodica koja dolazi povremeno iz Novog Sada, mada bi nam i to značilo u smislu oživljavanja sela – kaže predsednik Malivuk.

On dodaje da je poslednjih desetak godina lokalna samouprava uvek zaobilazila Molovin, ali da se u proteklih par godina situacija malo popravila. Osim vodovoda, dobili su donaciju norveške vlade kojom je renovirana škola i uvedeno centralno grejanje. Sanirani su i atarski putevi, nasuti su grebanim asfaltom, a u sklopu Doma kulture su adaptirana dva lokala, napravljen sanitarni čvor, a u planu je i sređivanje manje sale koju bi mogli da koriste meštani.

Veliki broj napuštenih kuća

– Trebalo bi da se na Domu uradi rekonstrukcija krova, ali je to skupa investicija, s obzirom da je zgrada velika. Ono što bi još trebalo uraditi u selu jeste da se asfaltira ulica Branka Radičevića, mada je i Sremska ulica takođe bez asfalta. U selu od udruženja imamo samo lovce, koji se povremeno sastaju u lovačkom domu, dok nam je fudbalski klub ugašen pre četiri godine – kaže Malivuk i dodaje da meštanima veliki problem predstavlja blizina prihvatnog centra za migrante Principovac, jer stanovnici tog Centra često vršljaju po baštama i prave štete, a probleme im prave takođe i Romi koje je lokalna samouprava ovde naselila, pošto gomilaju smeće i od sela prave deponiju.

Meštanka Anka Grujić ima 72 godine, a u Molovinu živi već 53 godine, od kako se udala. Seća se da su u to vreme svako veče u Domu bile igranke na koje je dolazilo celo selo “i staro i mlado i udato i slobodno”. Osim toga, u čitaonici se igrao šah, deca su se po ceo dan igrala na ulici i videlo se da selo živi.

-A danas nemam komšiju nigde, sama sam kao ker. Prekoputa jedino imam Spasoja, Tanju i njihovu decu, a ovi ostali oko mene su svi pomrli. Evo ni doktora sada nemamo, naš koji dolazi je na odmoru, a nisu nam poslali njegovu zamenu, tako da zbog uputa moram u Šid. Imamo samo jednu prodavnicu koja je slabo snabdevena. Nemam ni paradajza da pojedem, u prodavnici ga ne nabavljaju, moj u bašti je sav izgoreo od sunca, a da idem u Šid zbog toga, ne mogu. Sin mi živi u Šidu, a od kako mi je muž umro unuk mi dolazi da bude sa mnom. On ima 31 godinu i žao mi je što se još nije oženio, ali koja bi došla u Molovin – kaže baka Anka, a na pitanje šta im u selu fali, bez razmišljanja odgovara “ I sreda i krajevi”.

Sanja Mihajlović
foto N. Milošević

TRENUTNO NEMA KOMENTARA.

Leave a Reply

%d bloggers like this: