Nikinci-Baka Lucija Švajberić iz Nikinaca rođena je u aprilu kada cvetaju lale. 96.rođendan baka Luca obeležila je 10.aprila sa svojim najbližima, među kojima su i njene lale. U njenom dvorištu cveta 200 nijansi lala koje neguje, presađuje, ukršta i voli kao rođenu decu. Ta ljubav traje punih 76 godina, od 1950.godine kada se udala.
-Prvo proleće kada sam se udala radeći u bašti naišla sam na lale koje su cvetale, bile su to tri nijanse, jedna krem, jedna crvena i jedna lila. Ti su me cvetovi opčinili i od tada sam počela da tragam za lalama. Možda je sve povezano, pa i 10.april kada sam rođena u vreme kada cvetaju lale, kaže baka Luca.
Kroz bašticu u porodičnoj kući cvetalo je preko 200 nijansi lala. Prolećno cveće nabavljala je sama, ali i ljudi iz okruženja koji su znali za baka Lucinu strast. Lukovice je najviše razmenjivala sa nekadašnjom komšinicom. Iako traju kratko, cvetaju početkom proleća, za Luciju one traju čitave godine.
-Nakon cvetanja u maju vadim lukovice, svaku stabljiku obeležim odgovarajućom vunicom u boji kako bih na jesen kada ih ponovo sadim znala koja je koja. Lukovice ako se pravilno izvade, čuvaju, ponovo posade i neguju mogu da traju beskonačno. Čak sam mislila da lala cvet tera direktno iz sredine lukovice, međutim to nije tako, cvet raste iz pljosnatog dela sa strane, to se vidi već na jesen kada ih sadim, objašnjava devedesetšestogodišnja Lucija Švajberić.
I sa 96 godina ne odustaje. Danas traga za izvesnom sladoled lalom, kojoj su prve latice roze boje, a u sredini formiraju oblik poput sladoleda. Za toliku strast kaže da je pokreće ljubav.
-Ljubav je recept i ljubav je tajna. Nekada su žene govorile „Šta mi je lala, ona cveta jednim i više je nema“. Cveta im jedna boja i brzo uvene. A ja imam preko 200 nijansi i boja i jednostavno je, ja ih volim, kaže Luca.
U oktobru kada se sade lukovice pomaže joj ćerka. Svaku boju odlaže u posebnu kutiju i povremeno nađubri leje. Dvadeset ruža na drugoj strani su čuvari lala koje ne napadaju vaši.
Tako je baka Luca o ove godine rođendanske svećice duvala među svojim lalama. Cveće i životne navike donele su joj dugovečnost, vitalnost i održale mladalačku mentalnu bistrinu i osmeh. Naočare nosi samo kada se bavi ručnim radom i kada čita, a čita kao da joj je 20.
-Tajna vitalnosti je umerenost. Umereno jedem, pijem, umereno spavam, umereno i radim i umereno se odmaram. To je moja poruka mladima- da ne preteruju ni u čemu, da nisu halavi, proždrljivi, i to će im dati dug život, jer sreća je put ka sreći. Vitalnost mi donosi i moje cveće. Živim ja za njih i one za mene, zaključuje baka Luca, koja ima dve ćerke, petoro unučadi i troje praunučadi.
Dodaje da je zadovoljna sam svojim životom, da je pregurala i lepe i ružne trenutke i da svakom želi spokoj i radost sa kojom ona živi. To potvrđuju i njeni najbliži, da je njena radost prelazna kao i želja da svima da recept za jednostavan i ispunjen život.
-To je žena koja mi mnogo znači, ona je tetka mog supruga. Majku nemam od svoje 14.godine, a ona mi je mnogo pomogla u odgajanju dece. Mi nismo u srodstvu, ali nju sam prihvatila kao majku. Ne štedi se u davanju pa i kada je cveće u pitanju, to je žena od koje mnogo toga može da se nauči, rekla je Radomirka Katafaj iz Nikinaca.
Deset dana lalinih boja u baka Lucijinom dvorištu dovoljni su da ljubav traje čitavu godinu, do sledećeg aprila i proslave rođendana među lalama i najbližima.
