An­dri­ja­na i zva­nič­no Pre­ra­do­vić

Go­ran, An­dri­ja­na i Du­brav­ka Pre­ra­do­vić

Šid – Po­sle vi­še­me­seč­ne ne­sa­ni­ce i ne­iz­ve­sno­sti, Go­ran (29) i Du­brav­ka (32) Pre­ra­do­vić iz Ši­da, do­bi­li su od Cen­tra za so­ci­jal­ni rad re­še­nje o traj­nom usva­ja­nja ma­le­ne An­dri­ja­ne, jed­no­i­po­go­di­šnje de­voj­či­ce ko­ja je sre­di­nom pro­šle go­di­ne, sa sa­mo 17 da­na sta­ro­sti, bi­la po­ve­re­na na hra­ni­telj­stvo Go­ra­no­vim ro­di­te­lji­ma Dra­gi­ci i Lju­bo­mi­ru Pre­ra­do­vi­ću.
Go­ran, vla­snik auto­me­ha­ni­čar­ske ra­di­o­ni­ce i nje­go­va su­pru­ga Du­brav­ka, tr­go­vac po za­ni­ma­nju, pre­sreć­ni su ova­kvim ras­ple­tom.
– Ne znam ko­me bi se vi­še za­hva­li­li na po­mo­ći: kom­ši­ja­ma, no­vi­na­ri­ma ili broj­nim zna­nim i ne­zna­nim lju­di­ma ko­ji su nam da­li po­dr­šku u bor­bi da An­dri­ja­na bu­de na­ša. Ipak, naj­vi­še hva­la pred­sed­ni­ci šid­ske op­šti­ne Na­ta­ši Cvjet­ko­vić ko­ja nam je ne­mer­lji­vo po­mo­gla i lič­no se an­ga­žo­va­la da po­kra­jin­ski or­ga­ni bu­du uklju­če­ni u ovaj slu­čaj – pre­sre­ćan je Go­ran i ka­že da je bit­ka za de­te bi­la stre­sna, ali da se sa­da sa za­do­volj­stvom po­ro­di­ca vra­ća sva­ko­dnev­nom ži­vo­tu.
Za pri­ču je ma­lo vre­me­na pa Go­ran ko­mu­ni­ka­ci­ju sa no­vi­na­ri­ma sve pre­pu­šta svo­joj maj­ci Dra­gi­ci ko­ja ka­že da su joj da­ni do do­bi­ja­nja ko­nač­nog re­še­nja da je An­dri­ja­na nji­ho­va, bi­li sko­ro jed­na­ko te­ški ka­da su 1995. go­di­ne be­ža­li u Sr­bi­ju iz rod­ne Pe­tri­nje.

Po­no­sna no­vo­pe­če­na ba­ka i unu­ka

– Bo­gu hva­la, An­dri­ja­na je naj­zad na­ša, za­u­vek. Ova­ko le­po i do­bro de­te ni­ko ne­ma. Od pr­vog da­na ka­ko je kod nas, ni­kad ni­je za­pla­ka­la – pri­ča nam pre­sreć­na ba­ka Dra­gi­ca.- Pla­ka­la sam ja od tu­ge kad su na­go­ve­sti­li da će nam je od­u­ze­ti i da­ti dru­goj po­ro­di­ci na usva­ja­nje. Sa­da pla­čem po ceo dan, ali od sre­će.
Od ka­da je sed­mog ju­na pro­šle go­di­ne sti­gla u dom Pre­ra­do­vi­će­vih, ma­le­na An­dri­ja­na je osvo­ji­la sr­ca ne sa­mo ta­da­šnjih hra­ni­te­lja, već i ce­log kom­ši­lu­ka. Dra­gi­ca i Lju­bo­mir, zbog go­di­na ži­vo­ta, ni­su mo­gli da usvo­je An­dri­ja­nu, ali su se kao po­ten­ci­jal­ni usvo­ji­o­ci po­ja­vi­li sin i sna­ha, Go­ran i Du­brav­ka ko­ji ne­ma­ju de­ce u bra­ku.
Me­đu­tim, to ni­je išlo baš ta­ko la­ko jer okol­nost što su sta­ri­ji Pre­ra­do­vi­ći bi­li hra­ni­te­lji, za Cen­tar za so­ci­jal­ni rad ni­je pred­sta­vlja­la oba­ve­zu da mla­đi­ma da­ju pred­nost kod An­dri­ja­ni­nog usvja­nja. Ka­da je le­tos na­ja­vlje­na mo­guć­nost da ma­la An­dri­ja­na bu­de da­ta na usva­ja­nje dru­goj po­ro­di­ci. Ši­đa­ni su se di­gli na pro­te­ste, a slu­čaj je us­ta­la­sao i jav­nost Sr­bi­je, pa je sti­gao i do po­kra­jin­skih or­ga­na, a o sve­mu su bi­li oba­ve­šte­ni i re­sor­ni re­pu­blič­ki or­ga­ni i in­sti­tu­ci­je.
Tek ne­dav­no, sti­glo je re­še­nje da su Go­ran i Du­brav­ka i zva­nič­no An­dri­ja­ni­ni ro­di­te­lji. Pre ne­ko­li­ko da­na, ma­la Na­na je do­bi­la i sve „pa­pi­re“ na no­vo pre­zi­me. Zva­nič­no je po­sta­la An­dri­ja­na Pre­ra­do­vić.
– Mi i da­lje osta­je­mo hra­ni­telj­ska po­ro­di­ca i na­da­mo se da će nam Cen­tar za so­ci­jal­ni rad po­sla­ti još ne­ko de­te u hra­ni­telj­stvo. Sa­da ima­mo na­šu An­dri­ja­nu, ali će­mo i sva­ko dru­go de­te hra­ni­ti i pa­zi­ti, kao da je na­še.

Ž.N.-S.M.-M.M.