Za mnoge Rumljane je centar grada ili Gradski trg jednostavno spomenik. „Idemo na spomenik“ značilo je do skoro da je mesto susreta Gradski trg. Ovaj naziv se možda tek koju godinu unazad odomaćio među Rumljanima, a oni stariji i dalje kažu spomenik. Jer Spomenik revuliciji i crveni amfiteatar bili su prepoznatljiv simbol Rume, uz zelenilo u nastavku. Krajem osamdesetih i početkom devedesetih zelenu površinu zamenio je plato od behatona sa tri stepenika, a već početkom dvadesetprvog veka nestao je i čuveni crveni amfiteatar tokom rekonstrukcije trga. Ostale su takozvane trube.
Spomenik Revoluciji, Rumljanima poznatiji kao „trube“, opisala je Snežana Janković u monografiji „Spomeničko nasleđe Rume“ u izdanju zavičajnog muzeja Ruma.
-Spomenik revoluciji na Gradskom trgu u Rumi podignut je 1975. godine u okviru rekonstrukcije i uređenja gradske centralne zone. Neposredno ispred njega bio je amfiteatar obložen crvenom tavela opekom, kojom je bio popločan ceo plato oko spomenika, amfiteatra i diska za polaganje venaca. Takođe, ovom opekom bile su obložene i uže strane svih sedam postolja koja nose elemente spomenika. Ovu koncepciju Gradski trg zadržao je naredne dve i po decenije, navodi Jankovićka u monografiji.
Dalje stoji da je konkursom iz 1974. godine pobednički bio rad „Kota – 111“ grupe autora iz Beograda Miše Davida, Cvete Davičo i Živojina Karapešića.
-Rešenje koje je trebalo biti izvedeno razrađeno je idejnim i glavnim projektima i na kraju izmenjeno do neprepoznatljivosti. Iz ovog razloga teško je odgovoriti na pitanje autorstva spomenika. Spomenik je podignut u znak sećanja na sve pale borce i žrtve NOR-a, dodaje se u pomenutoj monografiji.
Danas od tadašnjeg trga na centru su ostale „trube“, na mestu nekadašnjeg amfiteatra stoji fontana, a centrom dominira popločan plato. Nešto starije generacije danas se sećaju okupljanja na trubama, u amfiteatru, sankanja i skijanja na plastičnim skijicama na nekad poznatim zelenim brežuljcima. Daleko od toga da nam se današnji centar Rume ne dopada, ali sećanje na nekadašnji spomenik rođenima u prošlom milenijumu i te kako budi nostalgiju.
S.B.
