Sezona pripremanja zimnice uveliko je počela, a sudeći po ponudi i potražnji na zelenoj pijaci u Sremskoj Mitrovici, domaćice ne odustaju od tradicionalnog spremanja ajvara, turšije, kiselog kupusa, slatkog i raznih vrsta džemova i pekmeza.
Prodavci kažu da je interesovanje veliko, a da se među povrćem trenutno najviše traži crvena paprika, pre svega ona namenjena za pripremu ajvara. Ona se na pijaci može naći po ceni od 100 dinara za kilogram kada se kupuje na kutiju, dok se paradajz prodaje po 120 i 150 dinara, zavisno od vrste i prodavca. Za pripremu turšije sve više se traže i mali krastavčići, čija je cena 230 dinara za kilogram, dok se na karton mogu pazariti za 220 dinara.
Od ostalog povrća, crni luk košta oko 120 dinara po kilogramu, a kupus 100 dinara. Kada je reč o voću, šljive, koje se tradicionalno koriste za pripremu pekmeza i džemova, trenutno se prodaju za oko 100 dinara po kilogramu.
Prodavci kažu da su ovogodišnje cene neznatno više nego prošle godine, ali da to za sada nije značajnije uticalo na potražnju. Kupci, kako ističu, i dalje dolaze i nabavljaju veće količine povrća i voća, jer žele da zimnicu pripreme kod kuće. Razlog je, kako se može čuti na pijaci, jednostavan – domaće je domaće, pa se u pripremu zimnice ulaže i onda kada cene nisu baš onakve kakve bi kupci želeli. Mnogi kažu da radije izdvoje nešto više novca za kvalitetne namirnice, nego da tokom zime kupuju gotove proizvode.
Ako se po jutarnjoj gužvi na tezgama bude merila sezona zimnice, interesovanje ne manjka. Narednih dana očekuje se i još veća potražnja za povrćem koje će završiti u teglama i tokom zime podsećati na leto.
Sa druge strane, ponuda povrća i voća koje se najčešće koristi za zimnicu ne manjka ni u marketima i neretko je čak povoljnija od same pijace. Tako se, na primer, paprika roga u pojedinim prodavnicama već duže vreme može kupiti za sto dinara, koliko košta i paradajz.
I slatko i slano
Isplatilo joj se to ili ne, zimnica se pravi zbog tradicije, kaže Mirjana Ivkov iz Rume. I pored frizerskog posla koji radi od jutra do sutra, vreme za pripremu zimnice mora da se nađe. A zimnica se sprema i slatka i slana, od pekmeza do ajvara. Jer šta je septembar, ako kuća i komšiluk ne zamirišu na pečenu papriku.
-Zimnicu volim da spremam i ne gledam da li ću time nešto uštedeti ili ne. Svakako svo voće i povrće moram da kupim da bih pripremala, ali na prvom mestu ta hrana se voli i ne može da se poredi sa kupovnom. Pečem papriku, pravim ajvar, turšiju, šarenu salatu, sve su to obavezne rezerve za zimu. Što se džemova tiče, pripremam ih kako dolazi sezona, prvo od kajsije, zatim šljive, od šipka, koji jeste komplikovan ali je lep. Pravim i od jagode, mada taj džem najviše koristim kao preliv za tore. Jednostavno volim miris zimnice i septembar koji miriše na papriku. Tako je od kad znam za sebe i to je tradicija od koje ne odustajem – kaže Mirjana iz Rume i dodaje da je pravljenje zimnice u njenoj kući kao praznik.
Miris zimnice u dvorištu
U dvorištu Gorana Grujičića u Inđiji ovih dana miriše na jesen. Na vatri pucketa paprika, a domaćin je zatečen kako strpljivo peče jednu po jednu, pripremajući zimnicu za hladne dane.
Prva tura, kaže Goran, ide u zamrzivač. Biće za ručkove tokom zime, kada će miris pečene paprike na trenutak vratiti leto u kuhinju.
Posla, međutim, ima još.
-Kada se završi ova tura, ponovo ću ložiti vatru i početi pripremu paprike za ajvar. Jer kod dobrog domaćina zimnica se ne pravi na brzinu. Ona traži vreme, strpljenje i proveren domaćinski recept, objašnjava naš sagovornik.
Dok se paprika peče i dvorištem se širi njen prepoznatljiv miris, Goran zna da je najlepši deo jeseni upravo to, kada se letnji plodovi pretvaraju u zalihe koje će porodicu okupljati oko stola i tokom zime.
A kada se poslednja tegla ajvara spusti na policu, ostaće ono što se ne može spakovati u teglu, miris vatre, truda i doma.
Zimnica iz tegle, a ne iz šerpe
Nekima se pravljenje zimnice ne isplati. Nije samo u pitanju novac, već i vreme, posebno za one koji žive sami i nisu ješni, kakva je i Marta Kurajić iz Rume.
-Živim sama u stanu, koji ipak nije mesto za pravljenje zimnice, ali i kako sam sama, nema potrebe da pravim zalihe hrane. Nema potrebe da trošim vreme za teglicu ili dve nečega što mogu povoljno kupiti u obližnjim prodavnicama. Na malu količinu ni finansijski mi se nikako ne bi isplatilo da pripremam hranu za zimu, kaže Marta.
Za Maricu Kodžo, domaćicu iz Inđije, priprema zimnice poslednjih godina izgleda malo drugačije. Nekada se pripremalo mnogo više, a danas su potrebe manje, pa joj je jednostavnije da deo zimnice kupi nego da je sama priprema.
-Ne trebaju mi više tolike količine. Lakše mi je da kupim, kaže Marica.
A izbor je, dodaje, dobar. Na pijacama i kod domaćih proizvođača može se pronaći zimnica dobrog kvaliteta i po povoljnoj ceni. Tako se menjaju i domaćinske navike.
Nekada su se jesenima punile ostave do poslednje police, a danas se pravi onoliko koliko je zaista potrebno. Ostalo – kupi se.
I možda je to najjednostavnija zimnica savremenog domaćinstva: manje posla, manje tegli, a omiljeni ukusi i dalje su tu.
ESN
