Julsko jutro na periferiji Inđije, julsko samo po kalendaru, po temperaturi pre bi se reklo da je oktobar. Samo pre desetak dana na bazenu je sve vrvilo od kupača, kažu, bilo ih je hiljadu. U okruženju gradskog bazena vozači nisu imali gde auto da parkiraju, zaposleni u Ustanovi Sportski centar su zadovoljno trljali ruke jer je sve govorilo da će kupališna sezona biti veoma uspešna. A onda kiša i zahlađenje.
Uputismo se ka bazenu znajući da niko nije dovoljno lud da se kupa na 18 stepeni ali smo očekivali da ćemo zateći zaposlene koji brinu o ovom objektu. Kapija je bila zaključana, mir i tišina, nigde nikoga nema. Verovatno su ocenili da im je isplativije da ne rade.
– Ni juče nije bilo nikoga. Ova tišina prija nama pecarošima. Jezero je čisto, ima ribe, dođem ovde jednom do dva puta nedeljno, prija mi ovo zeleno okruženje, i upecam nešto, bude za ručak, kaže Milan Jovanović iz Inđije dok zabacuje mamac u jezero na kojem se može videti i po koja patka stigla iz obližnjeg zoo vrta.
Milan je upravu, zeleno okruženje prija oku, pokošena trava, bujne krošnje drveća orošene kišom, zeleno jezerce i potok preko koga se pruža mostić kao iz bajke. Nedavno su radnici Direkcije za izgradnju opštine Inđija postavili stubić ispred mostića kako bi onemogućili nesavesne vozače da automobile ganjaju preko mosta namenjenog pešacima.
I u zoo vrtu je tiho. Sveže julsko jutro onemogućilo je redovne posetioce – decu i one koji brinu o njima da zauzmu koju od klupa u hladovini i posmatraju životinje. Jedino što narušava tišinu ovog atipičnog julskog dana na periferiji Inđije su glasovi koji stižu sa obližnjeg gradilišta sportske hale. Desetak parkiranih automobila sa subotičkim tablama govori da su majstori „SMB Gradnje“ iz Subotice prionuli na posao kako bi ispoštovali zacrtane rokove.
Usput sretosmo nekoliko starijih sugrađana, krenuli u laganu šetnju po periferiji udaljenoj petnaestak minuta hoda od centra grada. U zeleno, čisto okruženje, tu na domaku poslednjih kuća…
Z.G.S.