Između ogledala i motorne testere nalazi se svakodnevica Dragane Lužajić iz Morovića. U jednom trenutku nežna i nasmejana, u drugom sigurna i precizna sa motornom testerom u ruci, spojila je dve naizgled nespojive slike – i stigla do samog vrha. Na Svetskom prvenstvu motornih sekača u Sloveniji, ova 21-godišnjakinja osvojila je zlatnu medalju i postala prva predstavnica Srbije koja je stala na najviše pobedničko postolje.
Ovaj rezultat deo je i najvećeg uspeha reprezentacije Srbije na ovom takmičenju. U konkurenciji najboljih na svetu, naš tim osvojio je dve medalje – zlatnu i srebrnu, a po prvi put intonirana je i himna Republike Srbije.
Reprezentacija Srbije nastupila je u sastavu: Ljuban Žilić (JP „Vojvodinašume”), Dragan Nikolić (JP „Vojvodinašume”), Marko Nešković (JP „Srbijašume“), Lazar Tasić (JP „Srbijašume“) i Dragana Lužajić (JP „Vojvodinašume“).
Upravo je Dragana bila najbolja u disciplini „kombinovani rez“, dok je Nešković osvojio srebrnu medalju u disciplini „precizno prerezivanje na podlozi“. Tim lider srpske reprezentacije bio je šef Šumske uprave Kupinovo, master inženjer šumarstva Ivan Tomašević. Svesrdnu pomoć reprezentaciji pružili su generalni direktor JP „Vojvodinašume“ Roland Kokai i izvršni direktor za korišćenje šuma Milan Sučević.
–Trenutak kada u stranoj zemlji, na takmičenju gde se nadmećete sa kolegama iz celog sveta, čujete himnu svoje zemlje i znate da se ona ori zbog vas, malo je reći da je neopisiv. Ono što sam osećala na toj bini bilo je prelepo, ponos i sreća, ne samo zbog mog uspeha, već i zbog cele ekipe. Sav trud, rad i vežbanje iz prethodnog perioda stali su u te trenutke i pokazali da se sve isplatilo – započinje priču Dragana.
Ostvareni rezultat, do kojeg je stigla zajedno sa kolegama, bez sumnje je zaslužen, a kako priznaje, iako je verovala u sebe, medalju, posebno zlatnu, nije očekivala. Da je bilo lako, kaže, nije, ali nijedan uspeh ne dolazi preko noći.
Zaposlena je nepune dve godine u Javnom preduzeću „Vojvodinašume“, u Šumskoj upravi u Moroviću, a o svom putu, od srednjoškolskih dana do Svetskog prvenstva i zlatne medalje, govorila je za „Sremske novine“.
–Završila sam srednju šumarsku školu, jer su se moj otac i deda bavili tim poslom, pa sam želela da na neki način nastavim porodičnu tradiciju. Međutim, nikada sebe nisam videla u tome, čak sam u međuvremenu počela da se bavim šminkanjem. Preokret je usledio kada mi se ukazala prilika za posao u „Vojvodinašumama“, odnosno kada su me pozvali da se priključim ekipi za takmičenje. Tada mi se iskreno dopalo sve, i posao i pripreme, kao i samo takmičenje – kaže Dragana.
Od tada su prošle skoro dve godine, a koliko je Dragana za to vreme napredovala u prilog govori upravo osvojena zlatna medalja. Do nje nije bilo ni malo lako doći.
–Pripreme su bile dosta ozbiljne, ali protekle su odlično, što smo u Sloveniji i pokazali. Inače, odradili smo ih delom na Deliblatskoj peščari, kao i na Zlataru. U timu nas je bilo petoro, troje iz „Vojvodinašuma“ i dvoje iz „Srbijašuma“. Ja sam bila jedina žena u našem timu i, kao takva, mogu reći da sam se osetila privilegovanom i zaštićenom, kolege su učinile da se osećam samouvereno i da nijednog trenutka ne posustanem i odustanem – kaže Dragana.
Takmičenje je obuhvatalo nadmetanje u više disciplina: obaranje stabla, zamenu lanca, kombinovani i precizan rez, kao i kresanje grana. Naposletku usledila je i štafetna trka.
–Prvog dana imali smo obaranje, gde su potrebne velika preciznost i pažnja, jer ima mnogo detalja o kojima mora da se vodi računa. Drugi dan bio je rezervisan za tehničke discipline, među kojima je i zamena lanca, gde je važno da se sve uradi brzo, ali i pravilno, jer se odmah prelazi na sledeći zadatak. Kod kombinovanog reza takođe je posebno važna preciznost. Postoje jasno određeni parametri koje morate da ispoštujete, od ugla ulaska u trupac do debljine reza, koja mora biti u zadatim okvirima. Sve to zahteva koncentraciju i sigurnost u radu. Na kraju, tu je i kresanje grana, gde dolaze do izražaja brzina i tehnika – objašnjava 21-godišnjakinja.
Što se tiče treme, Dragana priznaje da je u određenoj meri bila prisutna, ali samo u disciplini zamene lanca, jer se u toj disciplini ne nose antifoni, pa je čula publiku i to joj je bilo malo intenzivno.
Ipak, u publici je videla poznata lica, majku, brata, tetku, što joj je bilo dodatan motiv da da svoj maksimum.
–Iskreno, u početku nisam mislila da će mi se toliko dopasti i pripreme i samo takmičenje, ali je sve prevazišlo moja očekivanja. Kolege su mi mnogo pomogle, prilagodile su se meni, bile uz mene i pružile mi veliku podršku. Uvek su tu da pomognu, bilo fizički ili kroz savete i prenošenje iskustva, što mi je neopisivo značilo. Iako nema mnogo žena u ovom poslu, ja nisam osetila predrasude. Odrasla sam u porodici gde je šumarstvo deo svakodnevice, pa mi taj posao nikada nije bio stran. Vremenom sam ga i zavolela, a danas u njemu vidim svoju budućnost. Važno mi je i to što radim u Moroviću, sve mi je blizu i osećam da tu pripadam. Često se kaže da ovo nije posao za žene, ali ja se sa tim ne slažem. Nije lako, ali ništa nije neizvodljivo. Radi se u timu, sa ljudima, posao je dinamičan i zanimljiv, i upravo to mu daje posebnu draž – priča Dragana.
Iako se već dokazala u poslu kojim se bavi, reakcije okoline i dalje su najčešće iznenađenje. Neobična kombinacija nežnosti i snage, koji Dragana svakodnevno nosi, mnogima je na prvi pogled nespojiva.
–Svi se iznenade kada kažem gde radim i čime se bavim. Majka je, kada je čula da idem na takmičenje, bila u blagom šoku i, moram priznati, u početku se protivila, dok me je otac ohrabrivao. Valjda nijedna majka ne zamišlja ćerku sa motornom testerom u ruci, više me je videla u šminkanju, čime se i danas bavim – priča Dragana.
Kako kaže, ni meštani Morovića nisu ostali ravnodušni.
–Poznaju me kao mirnu i povučenu devojku, pa im ne ide uz mene da rukujem testerom i takmičim se u tome. S jedne strane četkica za šminku u ruci, sa druge testera i šuma. Pokazala sam da jedno ne isključuje drugo. Imam dosta drugarica koje me podržavaju, ali i dalje imaju određenu dozu straha. Volela bih da se što više žena uključi i da se drugačije gleda na rad u šumarstvu. Inače, ja se ni jednog trenutka nisam susrela sa predrasudama ili omalovažavanjem. Kada sam počela da radim, mnogo toga mi je bilo nepoznato, ali sam na svakom koraku imala nekoga od kolega ko je bio spreman da mi pomogne. I danas ima stvari koje još učim, ali verujem da ću uz rad i trud brzo savladati sve što je potrebno – kaže.
Kroz osmeh Dragana dodaje da joj u početku nije bilo lako da se navikne na rad sa motornom testerom. Sam njen teret predstavljao je izazov, ali je vremenom postao deo svakodnevice koji više ne primećuje. Najviše poteškoća imala je sa paljenjem testere, pa su joj u početku pomagale kolege, dok se ne zagreje i kasnije lakše pokrene. Posle više od godinu dana rada, i taj deo posla uspešno je savladala.
-Ne smem da ne pomenem ni svog trenera Milana Zujića, koji me je pripremao za takmičenje. Od samog početka je uz mene, izuzetno je strpljiv i uvek spreman da pomogne. U velikoj meri upravo on je zaslužan za moj napredak – navodi.
Zlatna medalja, titula svetskog prvaka i oboren svetski rekord, posle pola veka čekanja, za Draganu predstavljaju potvrdu rada i truda, ne samo njenog, već i celog tima. Kako ističe, ovaj uspeh za nju čično ima veliki značaj, ali se nada se da će biti važan i za preduzeće u kojem radi.
Ipak, za nju ovo nije kraj, već tek početak.
–Nastavljamo dalje, mislim da neću stati ovde. Očekuju nas nova takmičenja, već za dve godine ponovo je Svetsko prvenstvo, a do tada ću nastupiti na Šumarijadi i državnom prvenstvu.
D. Tufegdžić
