Miloš Lazić, direktor Radio-televizije Stara Pazova, dobitnik je nagrade „Jaša Tomić“, priznanja koje dodeljuje Društvo novinara Vojvodine za uređivački rad. Ova vest bila je i povod za razgovor sa kolegom i prijateljem Sremskih novina, koji je tom prilikom istakao da pomenuta nagrada, pre svega, predstavlja priznanje čitavoj redakciji medija koji vodi.
-Nagrada za uređivački rad zapravo predstavlja priznanje za celu našu redakciju i to je ono što je meni najvažnije. Važno mi je i to što se neguje nagrađivanje redakcija, jer danas imamo paradoksalnu situaciju da je naša zemlja preplavljena medijima, ali ne i pravim redakcijama. Ako pogledate u registar medija, videćete da je samo u Sremu registrovano pedesetak medija. Suštinski, redakcija ima samo nekoliko, mogu se nabrojati na prste jedne ruke. Kada nas nekoliko u redakciji redovno smišljamo, planiramo i realizujemo šta je to o čemu treba obavestiti javnost, koje su to informacije, teme i priče od javnog interesa – to je novinarstvo. U tom smislu volim što je ova nagrada ustvari nagrada za delovanje redakcije – kaže Lazić za Sremske novine.
Novinari i „novinari“
U svetu u kom postoje mediji bez redakcije, nameće se i prosto pitanje, ko se danas može okarakterisati kao novinar, a ko je suštinski amater. Na ovo pitanje nije teško pronaći odgovor, smatra naš sagovornik, s tim što formalno razgraničenje između novinara i „novinara“, nažalost ne postoji.
-Oko toga se u novinarskom svetu lome koplja. Ko je novinar? Ja sam za to da treba uvesti neko merilo i pronaći način da se oceni ko može, a ko ne može biti novinar. Danas je dovoljno da imaš računar, internet konekciju i objavljuješ neki sadržaj, da bi se samoproglasio novinarem – kaže Lazić i objašnjava:
-Ja sam pobornik tradicionalnih medija, jer kod ovakvih medija, ma kakvi oni bili – provladiti, opozicioni, ovakvi ili onakvi, ipak postoje neki postulati koji su svevremeni i savremeni. S tim u vezi, ja jesam za to da treba nekako razgraničiti ko je profesionalac, a ko amater. Na kraju krajeva, može se reći da i javnost to sama učini. Na primer, naš medij, kao jedan od najstarijih, imao je najveću čitanost za vreme kriza, poput poplava 2014. godine ili nedavne pandemije korona virusa. Praćenost našeg medija tada je porasla za 140 odsto. U takvim trenucima, građanstvo se jasno opredeljuje gde će da se informiše, a tu svi ovi opskurni portali i mediji sastavljeni od jednog čoveka postaju apsolutno nevažni. Zato, mislim da građanstvo apsolutno zna ko su novinari i ko su pravi mediji, a ko samo želi to da bude.
Društvene mreže
Gradovi u Vojvodini, pa i Srbiji, mahom su ostali bez svojih redakcija, smatra Lazić, a informisanje se dobrim delom svelo na društvene mreže, što je u osnovi dezinformisanje, smatra.
-Na jednom seminaru čuo sam zanimljivo poređenje. Medij i društvene mreže su kao kafana i kuća. U kafani mogu da se hvalim šta sve imam, ali ti to ne možeš znati ako te ne dovedem kući. Zato, društvene mreže mogu biti samo alat, kojim medij može prići svojoj publici. Međutim, emisija uživo na televiziji ili papir koji šuška, nešto su sasvim drugo i po svemu sudeći i dalje uspevaju da opstaju. Zato i mi još uvek primarno pravimo vesti za onaj medij od koga smo potekli – priča Miloš Lazić.
I uprkos tome što društvene mreže mogu uticati na periodično smanjenje čitanosti, gledanosti i slušanosti tradicionalnih medija, poverenje u informacije plasirane na njima ostaje upitno, sa čime se slaže i naš sagovornik.
-Opet ću ponoviti, društvene mreže u krizi postaju nevažne za građanstvo – ističe.
Proizvođači vs. preuzimači
Nije redak slučaj ni to da građani identičnu vest mogu pročitati ili čuti u različitim medijima. Sa problemom takozvane „krađe“ vesti i drugih medijskih sadržaja u današnje vreme se susreće gotovo svaka prava redakcija, što nije zaobišlo ni kolege iz Stare Pazove.
-RTV Stara Pazova je medij koji proizvodi informacije. Preuzimanje informacija se kod nas svodi na agencijske informacije kada je u pitanju teren koji ne „pokrivamo“ sa ljudstvom. Međutim, analizirao sam jednom prilikom informacije sa teritorije Opštine Stara Pazova u drugim medijima – gotovo sve su prepisane od nas. Odnosno, tačno se vidi da se sadržaji prepisuju ili od nas ili od dopisnika drugih medija koji žive ovde, poput dopisnika Sremskih novina. Od stotinak sadržaja, šest ili sedam je bilo proizvedeno originalno odavde, pa dalje prepisivano nemilice iz medija u medij. Tu spasa nema. Možeš samo da ih zoveš i da im kažeš da znaš šta rade. U tom slučaju, neko se izvini, neko se pravi blesav, a uglavnom se pozivaju na neku kolegijalnost. A sa druge strane, na prste mogu da nabrojim medije koji nama plate sadržaj koji preuzimaju. Sve ostalo se svodi na rečenicu: „Pa, potpisali smo vas“. Ipak, svaki urednik treba da isprati ko je prepisao vest i da mu se javi, makar da ga ne bi ostavio u zabludi da je uradio ispravnu stvar – ističe Lazić i dodaje da „prepisivačima“ u „prerađivanju“ preuzetih autorskih medijskih sadržaja danas posao olakšava i veštačka inteligencija.
Ipak, i kada se ovakvi prestupi otkriju, zaštita proizvođača medijskih sadržaja prilično je sporadična i neadekvatna.
-Sudski potraživati bilo šta – ja sam tu jako skeptičan. Pitao sam vlasnika jednog portala i radija, koji je to par puta pokušao, i odustao. Pre svega jer je to veliko maltretiranje za mali novac – dodaje.
Nije internet, nego telefon
Godinama unazad svetom vlada strah od toga da će jednog dana tradicionalni mediji ustuknuti pred najezdom internet sadržaja. Ipak, prema rečima Miloša Lazića, u poslednje vreme pokazalo se da nije sve baš tako kao što izgleda.
-Ako gledamo godinama unazad, videćemo da je print je padao i stao. Predviđanja da će se, na primer, štampa potpuno ugasiti, pokazala su se kao netačna. A netačne su i konstatacije da je medijske navike promenio internet, tu su svi u zabludi. Za internet, od nastanka, morao si da budeš računarski obučen, još od kraja devedesetih godina, što ni tada, a ni danas ne može svako. Međutim, navike je promenio pametni mobilni telefon. Njega svako, i pismen i nepismen, ume da koristi. Ali, i dalje ostaje činjenica da informisanje putem mobilnog telefona i dalje ostaje na površnom nivou. Opet ponavljam, a zna to i publika, da je jedini medij koji te sigurno neće slagati tradicionalni medij, koji čine dobro organizovani i profesionalni novinari – zaključuje Lazić.
Kartelizacija marketinga
Odavno je jasno da su male redakcije u Srbiji već godinama u teškim finansijskim problemima, a tu situaciju dodatno je pogoršalo stanje u oblasti marketinga.
-Dolazimo do toga da mali tržišni kolač lokalnog marketinga odvlače ogromne multinacionalne kompanije, poput Mete. Ljudi će platiti Fejsbuku kako bi oglasili svoj biznis. Ali, raduje me to što je, bar kod nas, situacija takva da će taj mali oglašivač već sledećeg meseca ipak ponovo doći kod nas – priča Lazić.
Međutim, činjenica je da su lokalnim medijima preostali isključivo mali oglašivači, dok je velikih kompanija sve manje u njihovom oglasnom prostoru.
-Lokalni mediji su u velikom finansijskom problemu otkada su se velike marketinške agencije kartelski dogovorile da isključe lokalne i regionalne medije iz podele marketinškog kolača. Sasvim sam siguran da je to tako – ističe.
Veštačka inteligencija nije pretnja
Sve češće smo svedoci i upotrebe veštačke inteligencije u medijima. Neki su čak predviđali i to da će nekakvi softveri supeti da zamene žive novinare. Ipak, takva predviđanja takođe su se pokazala kao netačna.
-Bio sam na seminaru u vezi sa primenom veštačke inteligencije u medijima. Na primer, ona može da bude jako dobar alat. Ali, sva predviđanja da će veštačka inteligencija da zameni ljude u medijima pokazala su se netačnim. Još uvek je čovek onaj koji postavlja pitanja veštačkoj inteligenciji, a i sama veštačka inteligencija generiše sadržaje koje je stvorio čovek. Početno oduševljenje je spalo i pokazalo se da je ona bez čoveka apsolutno beskorisna. Nemam sumorna predviđanja. I primetio sam da i nju najbolje koriste tradicionalni mediji kao alat, jer je ne zloupotrebljavaju – smatra Lazić.
N. Milošević
