Sa­mo mo­re sve je zna­lo

Še­sti me­sec, ge­ne­ral­no gle­da­no za su­se­de u Hr­vat­skoj bio je do­bar. Ako se po ju­tru dan po­zna­je, pred­se­zo­na po­če­la je op­ti­mi­stič­ki i sta­ti­stič­ki od­lič­no. Broj­ke go­vo­re da se knji­ži za bli­zu osam od­sto ve­ći broj tu­ri­sta ne­go u istom pe­ri­o­du la­ne. Ta­mo­šnji tu­ri­stič­ki rad­ni­ci za­do­volj­no tr­lja­ju ru­ke jer su pre­ma pro­ra­ču­ni­ma skon­ta­li da je ovo le­to ve­li­ka šan­sa za Hr­vat­sku. Na­me­sti­lo se ne­ka­ko da se štraj­ko­vi i ne­mi­ri u Grč­koj ne smi­ru­ju, da Tu­nis i Egi­pat iz po­zna­tih raz­lo­ga ove go­di­ne ni­su top de­sti­na­ci­je pa je, s raz­lo­gom, Hr­vat­ska vi­de­la svo­ju ve­li­ku šan­su. Isti­na, to ni­je uti­ca­lo da po­nu­de ni­že ce­ne, ka­ko bi pri­vu­kli ve­ći broj go­sti­ju, a iskre­no ne­ma­ju ni raz­lo­ga. Sa svo­ja 1244 oto­ka, pre­kra­snom oba­lom, pre­ko pet­sto­ti­na vr­sta ri­ba i ni­zom spo­me­ni­ka kul­tu­re i ka­len­dar­ski pla­ni­ra­nih ma­ni­fe­sta­ci­ja nu­de mno­go to­ga. Pre sve­ga, za nas ne­što sta­ri­je, taj ta­ko do­bro po­zna­ti okus Ja­dra­na. Pri­pre­me za se­zo­nu po­če­le su bla­go­vre­me­no, ta­ko da je Hr­vat­ska sprem­no do­če­ka­la jun­ski ve­li­ki ta­las go­sti­ju. Ju­li i av­gust, ka­žu, bu­du uvek ja­či me­se­ci.

Mi smo se po­lo­vi­nom pro­šlog me­se­ca upu­ti­li u tom prav­cu i kao što je bi­lo i pret­hod­nih go­di­na sve je besp­kre­kor­no funk­ci­o­ni­sa­lo. Put ugo­dan i udo­ban, sta­ja­li­šta po­kraj auto pu­ta bes­pre­kor­no či­sta i sa uobi­ča­je­nim ce­na­ma, ko­je ni za ku­nu ni­su vi­še ne­go na otoč­kim le­to­va­li­šti­ma, što baš i ni­je slu­čaj u Sr­bi­ji jer vas u us­put­nim drum­skim ka­fa­na­ma obič­no de­be­lo oši­ša­ju. Ben­zin­skih pum­pi i te­le­fo­na-po­moć na pu­tu do­volj­no, van­red­nih tra­jekt li­ni­ja ko­li­ko vo­liš, a kar­te po pro­šlo­go­di­šnjim ce­na­ma. Isto va­ži i za ce­sta­ri­ne i mo­sta­ri­nu ko kre­ne na Krk.

Za 25 evra za auto i če­ti­ri oso­be na­kon dva­de­se­tak mi­nu­ta ugod­ne plo­vid­be od oto­ka Kr­ka „Ja­dro­li­ni­ji­nim“ tra­jek­tom na­đe­te se na Cre­su, ko­ji je naj­ve­će ja­dran­sko ostr­vo, po­zna­to i kao otok me­da, aro­ma­tič­nog bi­lja i sta­ni­šte be­lo­gla­vih su­po­va.  Cres je to­kom ju­na ugo­stio vi­še hi­lja­da tu­ri­sta jer je ov­de po­sled­nje sed­mi­ce bi­lo svet­sko pr­ve­stvo u je­dri­li­ča­ra­nju. Oku­pi­lo se 140 eki­pa s ra­znih kra­je­va, ma­da su 80 od­sto bi­li kom­ši­je Ita­li­ja­ni, ko­ji su i ukup­ni po­bed­ni­ci u vi­še di­sci­pli­na. Sve ovo je do­ne­lo znat­na sred­stva žu­pa­nij­skom pro­ra­ču­nu jer je sa­mo u kam­pu u tom pe­ri­o­du bo­ra­vi­lo 2.500 go­sti­ju, a u gra­du se tra­žio kre­vet vi­še. Na­rav­no, i vla­sni­ci re­sto­ra­na, ka­fi­ća i ko­no­ba su  se za­do­volj­no sme­ška­li jer je bi­lo te­ško na­ći me­sto u ve­čer­njim sa­ti­ma, a pra­zna sto­li­ca je bi­la mi­sa­o­na ime­ni­ca, ma ko­li­ko ve­li­ki re­sto­ran bio.

Naj­vi­še go­sti­ju je iz Ne­mač­ke, Ita­li­je, Slo­ve­ni­je, a Cres je kao i pret­hod­nih go­di­na ugo­stio na po­čet­ku le­ta ve­li­ki broj Mi­trov­ča­na, ko­ji vi­še se­zo­na una­zad le­tu­ju upra­vo na ovom oto­ku. Naj­jed­no­stav­ni­ji od­go­vor za­što mu se vra­ća­ju je: Sa­mo mo­re sve je zna­lo. Pla­va za­sta­vi­ca u kam­pu Ko­va­či­ne ga­ran­tu­je či­sto mo­re i oko­loš, što je do­volj­no za po­če­tak za po­bor­ni­ke ova­kvog vi­da le­to­va­nja. Za one dru­ge na ras­po­la­ga­nju su ho­te­li i pri­vat­ni apart­ma­ni u ko­ji­ma dan bo­rav­ka sta­je 55 evra u še­stom me­se­cu a u pu­noj se­zo­ni za de­set evra vi­še. Ovo je ce­na tro­kre­vet­nog apart­ma­na u ko­ju je ura­ču­na­ta i bo­ra­vi­šna tak­sa ko­ja iz­no­si evro na dan.

Ce­ne u Hr­vat­skoj ni­su mno­go vi­še u od­no­su na pro­šlo le­to i na pi­ja­ca­ma za­da­ju gla­vo­bo­lje uglav­nom srp­skim tu­ri­sti­ma jer je za osta­le, ipak, pri­stu­pač­no. Re­ci­mo, pa­ra­dajz na tr­žni­ci sta­je 16 ku­na, pa­pri­ka 24, di­nje 15, krom­pir 10, a tre­šnje tri­de­se­tak. Od vo­ća naj­je­fi­ti­je su ja­bu­ke i ki­lo­gram sta­je 12 ku­na. Me­đu­tim, u ve­li­kim mar­ke­ti­ma ce­ne su dva do tri pu­ta ni­že pa se mno­gi go­sti snab­de­va­ju upra­vo u nji­ma. I u re­sto­ra­ni­ma su ce­ne na ni­vou pro­šlo­go­di­šnjih, a to zna­či da su pi­ce iz­me­đu 45 i 55 ku­na, lig­nje de­se­tak ku­na vi­še, a za dve­sto­ti­nak ku­na mo­gu­će je na­ru­či­ti fiš pla­tu za dve oso­be sa me­ša­nom ri­bom -kva­li­tet­nom i onom ma­njeg kva­li­te­ta. U ri­bar­ni­ca­ma ki­lo osred­nje ri­be sta­je 60-70 ku­na, za bran­ci­ne i ora­de tre­ba do­da­ti još po­do­sta ku­ni­ca. Re­ci­mo i to da se ove go­di­ne za sto evra do­bi­ja 731,5 ku­na i da je kurs isti, bi­lo da no­vac me­nja­te u ban­ci, me­njač­ni­ci. Sit­ni­ne ima sva­ka bla­gaj­na bez ob­zi­ra da li je tra­fi­ka, tr­go­vi­na, re­sto­ran, na­plat­na ram­pa i ne­ma onog ta­ko do­bro po­zna­tog da ka­da kre­ne­te na po­sao u pr­voj tra­fi­ci tra­ži­te no­vi­ne i ci­ga­re­te pro­da­va­či­ca ne­ma sit­no jer ste joj da­li nov­ča­ni­cu od hi­lja­du di­na­ra. Ku­sur vam vra­te do po­sled­nje li­pe.

Kao što je po­zna­to oni­ma ko­ji idu na ovu stra­nu, mo­re je za­i­sta kri­stal­no či­sto i tir­ki­zno pla­vo, pla­že i uli­ce bes­pre­kor­no či­ste, kon­tej­ne­ri ured­ni. Sa­mo ra­no­ra­ni­o­ci su, sem ča­rob­nog iz­la­ska sun­ca, mo­gli da pri­me­te ju­tar­nje či­šće­nje gra­da, pra­nje čet­ka­ma i glan­ca­nje za no­vi dan.

Sve u sve­mu mno­go je raz­lo­ga za­što tre­ba kre­nu­ti put Ja­dra­na. Ne sa­mo zbog či­nje­ni­ce da je ta­ko le­pa i ta­ko bli­zu ka­ko gla­si po­ru­ka iz re­klam­nog slo­ga­na, već što do­bro­do­šli­cu i osmeh do­bi­je­te od gra­nič­nog pre­la­za pa do ka­sir­ke u sa­mo­po­slu­zi. A ko­li­ko vam je nov­ca za sve po­treb­no sa­be­ri­te i odu­zmi­te naj­bo­lje po po­vrat­ku. Mi­nus na ra­ču­nu vam i ona­ko ne gi­ne, a od ma­te­ma­tič­kih ope­ra­ci­ja do­bi­je­te sa­mo gla­vo­bo­lju.

Sa­mo mo­re sve je zna­lo…

Jo­van­ka Zur­ko­vić

Zlat­ko Zri­lić