– Neretko se radi o dogovoru poslodavca i zaposlenog. Naime, radnici se odriču uplata penzionog i socijalnog, kako bi dobili više novca. Tako se dešava da se nekada i radnici bune kada se pojavimo na terenu, jer to znači da će, ako se Ugovor potpiše i dođe do uplate doprinosa, automatski značiti i manju platu, kaže Vladan Tanasić
Godinu koja je u toku, Vlada Republike Srbije proglasila je za godinom borbe protiv sive ekonomije. U toj borbi za koju se očekuje da će povećati stabilnost ekonomskog sistema i osigurati porast celokupnog društvenog proizvoda, bitan aspekt predstavlja i sprečavanje rada na crno. Sprovodeći Zakon u delo, oni koji tako čine nastoje da do tančina realizuju svako njegovo slovo, ne vodeći često, kako ističu oni koji stoje “sa druge strane” računa o razlozima zbog kojih se radnici-građani opredeljuju za rad bez socijalnog i zdravstvenog osiguranja, bez penzije i bilo kakve pravne zaštite.
Na taj način rad na crno se olako iz polja socijalne nestabilnosti društva koje teži napretku bez zadrške prebacuje u domen ekonomske nauke, čime se građani, njihovi problemi i nemogućnost da se u vrtoglavom napretku snađu pretvaraju u statistku. Onu protiv koje je država rešila da se izbori. Po svaku cenu.
Za pet meseci otkriveno 320 “crnaca”
Kako ističe Vladan Tanasić prvi čovek Odeljenja inspekcije rada za Sremski upravni okrug, tokom prvih pet meseci ove godine, na području Srema, u inspekcijama izvršenim u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, kao i u oblasti radnih odnosa, ukupno je evidentirano 320 lica zaposlenih na crno. Nakon obavljenog nadzora, poslodavci su sa više od polovine “crnih” radnika potpisali Ugovor o radu, plativši pri tome i kaznu koja se shodno Zakonu kreću od 800.000 do dva miliona dinara za pravna lica i od 300 do 500.000 dinara za preduzetnika, uz kaznu za odgovorna lica u pravnim licima.
– Na teritoriji Sremskog okruga, trenutno inspekciju vrši devet inspektora, pravnika i inžinjera iz oblasti bezbednosti na radu. Ako uzmemo u obzir da imamo 18.000 aktivnih poslodavaca i preduzetnika, matematika kaže da je potrebno devet godina da ih sve obiđemo. Kako u tom periodu imamo firme koje se otvaraju i nove koje se zatvaraju, mi ne možemo obići sve, ali to nije ni primarni cilj. Postoji mogućnost, a to često koristimo, da nam se zaposleni jave i tada vršimo ciljani, vanredni inspekcijski nadzor. Tada ne lutamo po terenu, već jasno znamo gde idemo i takve poslodavce češće obilazimo, napominje Tanasić.
Da je položaj nemalog broja građana, a pre svih korisnika socijalne pomoći često težak i da je rad na crno jedan od načina da se preživi, razume načelnik mitrovačke Uprave za zdravstvenu i socijalnu zaštitu u Vojislav Mirnić. Međutim, on istovremeno napominje da takav oblik rada ne može doneti nikakvu trajnu dobit i da se na takav način urušava sistem koji se upravo gradi.
– Sa čisto ljudskog aspekta gledano, ne mogu reći da nemam razumevanja jer i sam znam da se ne živi lako. Međutim, sva ta rešenja su kratkog maha i suštinski ništa ne mogu da reše kod onih koji su prinuđeni da za njima posegnu. Pri tome, svaki oblik rada na crno urušava sistem koji se gradi. Ovo je godina borbe protiv sive ekonomije i Vladi Srbije, pa i nama pojedinačno, važno je da se ista što je moguće više suzbije. Samo tako možemo izgraditi efikasan sistem koji može doneti trajno ili dugoročno dobro ugroženim kategorijama stanovništva, smatra Mirnić.
“Crno” uz dogovor i muku
U okviru 12.417 inspekcijskih nadzora u prva tri meseca ove Inspekcija rada zatekla je na području Srbije u radu na “crno” 6.307 radnika, a rešenjima inspekcije zaposleno je 5.868 lica, što je povećanje u odnosu na isti period 2016. za čitavih 32 odsto.
Kako je nedavno u intervjuu “Tanjugu” istakao resorni ministar Aleksandar Vulin pitanje suzbijanja nelegalnog rada je pre svega pitanje stvaranja sigurnije budućnosti za sve koji posle šeste decenije očekuju mirniji i staloženiji život.
– Uvek se trudimo da apelujemo na radnike i poslodavce da poštuju Zakon, jer on radi u našem interesu. Sve drugo je pogrešno i ne može dovesti do rešavanja problema, kaže Vulin.
Kako rad na crno ne prati zakonski okvir, pa se plata ne dobija na račun i ne ostavlja se nikakav trag o tome koliko je radnik zaista zaradio, teško je precizno utvrditi minimalnu, odnosno pročenu sumu za koju “crnci” rade. Međutim, prema podacima koje ima sremski inspektorat, može se reći da zarada ne ide ispod minimalne, dok najviši iznos ume da bude i “iznenađujuće” visok.
– Sve što znamo jeste ono što čujemo na terenu. A tu možete čuti i da se neretko radi o dogovoru poslodavca i zaposlenog. Naime, radnici se odriču uplata penzionog i socijalnog, kako bi dobili više novca. Tako se dešava da se nekada i radnici bune kada se pojavimo na terenu, jer to znači da će, ako se Ugovor potpiše i dođe do uplate doprinosa, automatski značiti i manju platu. Pretpostavljam da se radnici na takav korak odlučuju jer im je stalo da u realnom vremenu dođu do što je moguće više novca, ali je ta logika pogrešna iz prostog razloga što se bolji rast privrede i veća sigurnost mogu ostvariti samo kroz legalne tokove novca, objašnjava prvi sremski inspektor rada Vladan Tanasić i dodaje. – Takođe, pitanje je koliko njih misli o tome šta će raditi nakon šeste decenije života, kada treba misliti o penziji i životu u danima kada ne može da se radi.
I Nataša Sapun predsednica Saveza Samostalnih Sindikata u Sremskoj Mitrovici ističe da je borba protiv rada na “crno” imperativ kako za radnike, tako i za poslodavce. Otuda su i mitrovački članovi Unije poslodavaca vodili opsežne akcije sa ciljem da se smanjenjem broja “crnaca” utiče i na likvidaciju nelojalne konkurenicje. Radnici na crno, Sindikatu se obično ne obraćaju niti Sindikat ima ikakve ingerencije nad njima.
Razloge zbog kojih radnici prihvataju da rade “ispod žita” Nataša Sapun deli u dve grupe, pa su tako prvi oni koji žele da ostvare veću dobit, dok su drgui oni koji strahuju da bi, u godinama napretka, lako mogli ostati bez posla.
– Zakon ponude i potražnje je jasan, koliko i Zakon koji se bori protiv sive ekonomije. Ljudi strahuju za svoja radna mesta i spremni su često da prihvate i po njih loše uslove rada. Takav oblik rada obično se odvija u popodnevnim i noćnim smenama i vezan je najpre za građevinu i trgovinu. Što se tiče krupnijih poslodavaca, situacija je mnogo čistija. Oni su prošli jedan put razvoja, znaju dobro pravila igre, a i nastoje da se klone nelojalne konkurencije koju ni sami ne vole. Od pogodnosti oni obično koriste agencije za zapošljavanje ili privremeno-povremene poslove koji, ma koliko bili nezgodni radnicima, ipak jesu u zakonskim okvirima, naglašava Nataša Sapun.
Posledice se ne leče
Kako među “crncima” ima i nemali broj korsnika socijalne pomoći, pitanje rešavanja njihvog statusa možda je i suštinsko za odgonetanje zagonetke našeg istinskog napretka, odnosno stagnacije. Kako ekonomskog, ali i kao ljudskog poretka.
Među onima koji se mogu pronaći među “crncima” je i Z. Đ. otac petoro dece. Kako ističe, nadoknada mu nije dovoljna, pa je rad na građevini jedini preduslov njegovog postanka.
– Žena trenutno ne radi, čuva decu. Ja radim bez Ugovora jer mi treba novac za moju decu. Troje ide u školu i možete misliti šta mi je sve potrebno. Svojevremeno su mi nudili i neki posao preko Biroa, ali sam i to morao odbiti, upravo zbog male svote. Da ne moram ja sigurno ne bih radio na crno, kaže Đ.
Prema rečima Branimira Vukmira, prvog čoveka mitrovačkog Centra za socijalni rad, nelegalni rad korisnika novčane pomoći nije dopustiv, ali jeste ona vrsta angažmana iza koje ostaje “trag o radu”.
– Centar za socijalni rad i Zakon podstiču ljude da mimo pomoći koju primaju počnu da rade i ostvare dobit za sebe. Socijalna pomoć ne može da zadovolji potrebe višečlanih domaćinstava i mi apelujemo na njih da počnu da rade sezonske poslove. Mi te ljude upućujemo na rad, tim pre što se pomoć dobija devet meseci. Takođe, postoji i kancelarija za smanjenje siromaštva koja ih angažuje i pomaže. Možemo se mi i složiti da ima prostora za doterivanje zakonskih odredbi, da možda ima i nekih stvari koje nadilaze surovo slovo Zakona, ali dok je takav kakav je, Zakon se mora poštovati, tim pre što jedino tako možemo izgraditi bolji sistem i za naše korisnike, jasan je Vukmir.
Inspekcija rada, smatra Vladan Tanasić, može da sanira posledice, ali uzrok problema leži van onih koji se sa posledicama nose. Rad na crno, povlači prvi sremski inspektor rada, nije samo srpska specijalnost. Takav oblik rada javlja se kroz čitavu istoriju i na svim meridijanima, što, dodajemo mi, samo svedoči o potrebi da se i na početku 21 veka ponovo razmisli o položaju radničke klase.
To što je radnička klasa možda i razvodnjena smanjenjem prostog fizičkog radništva, nikako ne znači da je problem ove klase rešen. Pojava prekarijata najbolji je pokazatelj radikalizacije problema koji, ukoliko se ne reše na vreme, da se poslužimo Marksovim koloritom, nužno dovodi do novog “časa istorije u prirodi.”
Rešenje statusa “sezonaca”
Do kraja ove godine može se očekivati i rešavanje statusa sezonskih radnika u poljoprivredi. Njihov rad trenutno se ne tretira kao “crni”, već kao “tradicionalni” tim pre što se poljoprivredna gazdinstva, odnosno poljoprivrednici koji sezonske radnike uzimaju, ne podvode pod poslodavce.
-U poečtku je bilo reči o modelu vaučrea kao u Hrvatskoj, ali smo trenutno bliži mađarskom sistemu elektronske prijave radnika. Ideja je da se poljoprivrednicima koji angažuju radnike na dan, dva ili više omogući lakša i brža prijava, a koliko znam uvešće se i mogućnost prijave preko kol centra za one koji ne barataju najbolje računarima. Na taj način sezonci će biti uvedeni u sistem, što može, kako se već sada najavljuje, uticati i na smanjenje količine novca koju ti radnici dobijaju za svoj rad, kaže Vladan Tanasić prvi čovek Odeljenja inspekcije rada za Sremski upravni okrug.
