Kroz če­ti­ri dr­ža­ve za pet da­na

Atrijum studentskog centra u Dunaujvarošu

Ovo  je pr­vi put da pu­tu­jem u ne­ku od ze­ma­lja Evrop­ske uni­je i dra­go mi je da sam imao ta­kvu pri­li­ku. Naj­vi­še mi se svi­deo Du­na­uj­va­roš, grad po­bra­tim Srem­ske Mi­tro­vi­ce,   a le­po je bi­lo i u dru­gim gra­do­vi­ma ko­je smo po­se­ti­li. Na­dam se da će­mo ima­ti još ne­ku slič­nu pri­li­ku za pu­to­va­nje, jer sam se­bi ta­ko ne­što ne mo­gu da pri­u­štim – pri­ča stu­dent Želj­ko Ba­rać iz Srem­ske Mi­tro­vi­ce, vo­lon­ter Kan­ce­la­ri­je za mla­de,  je­dan od put­ni­ka ko­ji su se ne­dav­no vra­ti­li sa stu­dij­sko- edu­ka­tiv­nog pu­to­va­nja u Ma­đar­sku, Slo­vač­ku Austri­ju i Slo­ve­ni­ju.

Susret sa ambasadorom u Ljubljani

Na­i­me od 26. do 30. apri­la gru­pa od 40 uspe­šnih uče­ni­ka, stu­de­na­ta, spor­ti­sta, vo­lon­te­ra i dru­gih po­je­di­na­ca u or­ga­ni­za­ci­ji i o tro­šku gra­da po­se­ti­la je ne­ko­li­ko dr­ža­va EU. Put ih je pr­vo vo­dio u Du­na­uj­va­roš, i dru­ge ma­đar­ske gra­do­ve, Bu­dim­pe­šta ni­je za­o­bi­đe­na. Na­kon to­ga po­se­ti­li su Bra­ti­sla­vu, Beč i Lju­blja­nu a na ovom pu­tu su im ne­za­o­bi­la­zne bi­le na­še am­ba­sa­de i Ma­đar­skoj, Slo­vač­koj Austri­ji i Slo­ve­ni­ji.

Prijem u ambasadi Srbije u Slovačkoj

Za stu­den­ta Ni­ko­lu Bu­do­ša­na ovo pu­ti­va­nje ni­je bi­lo pr­vo pu­to­va­nje u ne­ku evrop­sku ze­mlju. La­ne je, ta­ko­đe, sa mla­di­ma iz Mi­tro­vi­ce bo­ra­vio se­dam da­na u  Ita­li­ju, a sva­ko pu­to­va­nje je za­ni­mlji­vo na svoj na­čin.

– Sa­da smo vi­de­li  sve če­ti­ri na­še am­ba­sa­de i  mno­go to­ga dru­gog. Bu­kval­no za pet da­na ob­i­šli smo če­ti­ri ze­mlje što je ve­li­ka stvar. Beč je za me­ne naj­lep­ši grad, vi­di se na sva­kom ko­ra­ku da mno­go  da­ju na oču­va­nje osta­ta­ka isto­ri­je, a  pre­le­pe su i zgra­de na­ših am­ba­sa­da  – ve­li Ni­ko­la.

Uče­ni­ca Eko­nom­ske ško­le «9.maj» Na­ta­ša Sti­je­pić za­di­vlje­na je Bra­ti­sla­vom.

– Sve je bi­lo le­po i sve ću du­go pam­ti­ti, ali Bra­ti­sla­va mi je naj­lep­ši grad. I pri­ro­da i nje­ne pa­no­ra­me su  pre­div­ne. U am­ba­sa­da­ma su nas su­per do­če­ka­li, na­u­či­li smo mno­go o isto­rij­skim spo­me­ni­ci­ma i gra­đe­vi­na­ma – ka­že Na­ta­ša.

Fontana dvorca Šenbrun

Za mla­dog di­plo­mi­ra­nog in­že­nje­ra, vo­lon­te­ra pri­prav­ni­ka   Bra­ni­sla­va Čo­li­ća, ovo pu­to­va­nje zna­či ve­li­ko is­ku­stvo, no­va po­znan­stva sa vr­šnja­ci­ma, a vi­deo je ka­ko u evrop­skim dr­ža­va­ma funk­ci­o­ni­še omla­din­ska po­li­ti­ka, obra­zo­va­nje i kul­tu­ra, ka­ko mla­di pro­vo­de slo­bod­no vre­me.

– Naj­ve­ći uti­sak osta­vi­lo je na me­ne ono što sam vi­deo na gra­ni­ca­ma – pra­zne gra­ni­čar­ske i ca­rin­ske ka­bi­ne. Već to je bio za me­ne znak slo­bo­de, ose­ćao sam se kao rav­no­pra­va­na gra­đa­nin EU. Na gra­ni­ci je ra­di­la sa­mo ka­bi­na za pro­da­ju vi­nje­ta na­me­nje­nih auto­mo­bi­li­ma iz dr­ža­va ko­je još ni­su čla­ni­ce Uni­je – pun je uti­sa­ka Bra­ni­slav Čo­lić.

Ovaj pro­je­kat je re­a­li­zo­van su sklo­pu Lo­kal­nog ak­ci­o­nog pla­na za mla­de Gra­da Srem­ske Mi­tro­vi­ce. Već dru­gu go­di­nu za re­dom mla­di ovog gra­da pu­tu­ju u evrop­ske ze­mlje. La­ne su bi­li u Ita­li­ju, ove go­di­ne u Ma­đar­skoj, Slo­vač­koj, Austri­ji i Slo­ve­ni­ji. Sve što su vi­de­li i sa­zna­li, re­ko­še, du­go će pam­ti­ti.

S.Đa­ko­vić