Piše: Boris Miljković Davno je bilo kada me je jednu jesenju noć tata čekao na obali ovde pored čamaca. Davno, baš davno! Još je bio…

Piše: Boris Miljković Još od malena, kada bih išao u Rumu, uvek bih gledao selo u dolini, kao odvojeno od sveta, selo, kao da živi…

Setim se kada su me baba Slavica i ona pitale kako mi je baba, a ja im kažem: „Baba je umrla, ali pošto trenutno nemamo…

Piše: Boris Miljković Danas vidim kesicu origana i počnem da se smejem kao lud. Setim se babe, a posle ćemo doći i do origana. Leto…

Knjiga „Dete Srema“, prijatelja i saradnika Sremskih novina, autora čuvenih sremačkih priča u rubrici „Komšija piše“, Borisa Miljkovića, predstavljena je i u Sremskoj Mitrovici. U…

Gledam Novi Sad i razmišljam koliko puta je moja Andrea bila tu. Stotinama puta. Po celo leto kod Une, vozom uvek. Razmišljam o ljudima koji…

Piše: Nataša Kosanović Daleko tamo rastužila se lipa, krvlju natopljenom zavičaju rastu krila i kao da celo nebo peva, sa svih strana čuju se ptice…

Babe više nije bilo, ali lepe godine je dočekala i praunuku čuvala. Tada je rekla: “Nisi više prvi”. Nasmejao sam se: “Neka nisam”. Video sam…

Gledam stare slike i sećam se, svega je tu bilo. Ako me pitate ružnog da li je bilo, pa ne mogu da se setim. Sećam…

Ima li većeg instrumenta sa jednom strunom od gusala i istinitije istorije od one ispevane deseteračkim stihom? Odgovor je dao guslar Petar Mišković koji je…