Mala Remeta-I dok se učenje u prirodi i šumi, kao u brojnim razvijenijim zemljama ne uvede u zvanični obrazovni sistem, jedna Rumljanka je u Maloj Remeti pokrenula jedinstveni šumsko-pedagoški centar. Master pedagog Jovana Brkić okuplja decu do deset godina starosti i u prirodnom okruženju najmlađima daje priliku da znanje stiču kroz igru i u neposrednom kontaktu sa biljnim i životinjskim svetom. Vezana za porodično imanje, neposrednu blizinu manastira Mala Remeta i jednog ugostiteljskog objekta, koji je takođe sačuvao prirodni ambijent i zelenilo, od početka godine organizuje radionice i nesvakidašnja druženja sa decom, kroz neformalni vid učenja o svetu oko nas i osnovnim životnim vrednostima.
-Na jesen upisujem doktorske studije, oblast šumske pedagogije, kako bih dalje istražila mogućnost uvođenja takvog načina rada sa decom u tradicionalni sistem. Od januara radim sa decom, ali već tokom studija, a posebno kako sam i sama postala roditelj, sam uvidela da su današnja deca drugačija od naših i starijih generacija. Deca su danas slobodnija i otvorenija i često se karakterišu kao neposlušna. Smatram da su nove generacije prevazišle sadašnji sistem, imaju veću slobodu izražavanja nego stariji. Prateći svoju trogodišnju ćerku, radeći sa njom kroz prirodu i na neke manje konvencionalne načine, vidim kakvi se rezultati postižu. To je bilo pokretač želje da sve prenesem i na rad sa drugom decom, objašnjava Jovana Brkić.
Saradnja i povezivanje su ključ, kako u radu sa decom, tako i u momentu kada je pokrenula ovu priču, počevši od porodice, prvih komšija ugostitelja, pa i zajednice. Tako se stvorilo bezbedno i dovoljno veliko okruženje u prirodi za boravak dece, ali i roditelja. Na tom mestu mališani mogu da se upoznaju sa biljnim i životinjskim svetom, da istražuju šumu, oranice, voćnjake i da se na svakoj radionici bave nekom drugom temom.
-Uspevamo da spojimo prirodu, pedagoški rad, da učimo i o tradicionalnim i kulturnim vrednostima, koje ne moraju da isključuju napredak, s obzirom na to da smo u neposrednoj blizini manastira. Na tome bi trebalo da bude zasnovano zdravo odrastanje, učimo o prirodi, ali i o zajedništvu, saradnji, prijateljstvu i tradicionalnim vrednostima, dodaje Jovana.
Šumsko pedagoški centar zvanično postoji od januara i sve više privlači pažnju roditelja dece jednako iz gradskih i seoskih sredina iz bliže i dalje okoline. Već se raširio krug posetilaca, pa su tu i deca ne samo iz Srema, već i iz Beograda, Novog Sada, Zrenjanina.
-Jednostavno ljudi polako shvataju da smo se odaljili od najprirodnijih stvari, boravka na otvorenom i učenjau neposrednom kontaktu sa zemljom. Ovih dana bavimo se životnim ciklusima insekata i životinja i upravo današnja radionica nosi naziv „Žabac koji je nekad bio punoglavac“, jer je sad baš sezona kada u našem jezercetu imamo mnogo punoglavaca. Za početak mrežicom hvatamo punoglavce i potom prelazimo u organizovan prostor i kroz igru i crtanje učimo sve o žabama. Svake nedelje obrađujemo po neku temu, kaže Jovana Brkić.
Učenje u prirodi je iskustveno, dete stiče direktno iskustvo, sa manje priče učiteljice, a više ličnog opažanja. Koristi se sve iz prirode, bubica, cvet, list, drvo… Priča će se vrlo brzo proširiti na šumsko pozorište u saradnji sa mladom glumicom iz Rume, Unom Beić.
-Kroz glumu, igru, pokrete, pedagoški rad, kroz knjigu takođe učimo o prirodnim procesima, ali o socijalnim veštinama i ključnim osobinama za funkcionisanje u zajednici jer je sve povezano. Danas je sve usmereno ka individualizmu, ali bez zajedništva ne možemo opstati, dodaje Jovana.
„Ljubav je u pokretu“ je još jedan pedagoški program koji je završila u Rijeci, integrativno-ekspresivni program za rad sa predškolcima sa različitim elementima psihoterapeutskog rada sa decom. Koristi se smeh, umetnost, ples, pokret, psihodrama i brojni elementi koji služe celoj priči.
-Da naglasim, nisam terapeut, ali ti elementi mogu da se koriste kako bi deca u grupi na bezbedan način učila. Tako se brojni alati kombinuju sa učenjem i igranjem u prirodi i rezultati su izuzetni, jer su deca po prirodi prilično radoznala, kaže Jovana.
Zato uvek naglašava da je neophodno razumevanje roditelja da boravak u prirodi podrazumeva prljanje, da su greške dozvoljene, da je poneki pad sasvim normalan.
-U šumsko-pedagoškom centru deci je dozvoljeno, čak i poželjno da se isprljaju. To znači da ovde dolaze u odeći za igranje. A roditelji samo treba da se sete kako je to bilo kada su oni bili mali. Deca pamte osećaj kada su se uprljali, zagazili u vodu, pokisli zajedno sa drugom decom, sedeli na travi, više nego šta su tog dana obukli…Zato uprkos brojnim savetima nisam čekala proleće i lepo vreme. Priroda i mi živimo i tokom zime, snega, kiše i te procese takođe treba razumeti. Dete se neće razboleti od hladnog vremena, već od boravka u zatvorenom. Kako kažu na severu Evrope, nema lošeg vremena već samo neadekvatne garderobe. Zato radionice organizujemo i kada je sneg i kada je kiša, objašnjava učiteljica iz šume.
Zato je potrebno izlaziti iz zone komfora i detetu pružiti slobodu da se razmaše, napominje Jovana. Nažalost, mnogo toga što se prethodnim generacijama podrazumevalo, danas izostaje. Prošla su vremena kada se napolju ostajalo ceo dan, kada su kolena bila ugruvana, pantalone pocepane, a deca od umora jedva prala zube pred spavanje. I jasno je da su promene neminovne, ali je jasno da vreme za decu ne bi trebalo da se dovodi u pitanje. A u tom vremenu, sasvim je jasno, prirodno okruženje i boravak na otvorenom trebalo bi da su prioritet.
