Jedan rutinski pregled kod očnog lekara potpuno je promenio život Suzane Žižić Aničić iz Zasavice I. Kod oftalmologa je otišla kako bi proverila tačnu dioptriju, ali je iz ordinacije izašla sa neočekivanom dijagnozom. Iako nije imala nikakve tegobe niti bolove, utvrđeno je da ima melanom na oku. U tom trenutku njen život dobija potpuno novi tok i počinje teška borba za život majke i supruge. Suzana, koja je kroz svoj posao u školskom dispanzeru pomagala drugima, sada je ona kojoj je pomoć potrebna.
–Dijagnozu sam sasvim slučajno otkrila u septembru prošle godine, kada sam otišla na rutinski pregled kod oftalmologa. Nisam imala nikakve tegobe, već sam došla samo radi provere dioptrije, ali se ispostavilo da imam melanom na oku. Doktor me je odmah uputio za Beograd, gde je na konzilijumu doneta odluka da budem upućena u Tursku na zračnu terapiju. Tamo je sve proteklo kako treba, osećala sam se dobro i verovala da moja borba ide u dobrom smeru. Međutim, prva kontrola donela je poražavajuće vesti – nalazi su pokazali da, bez obzira na to kako sam se osećala, bolest nije mogla da se zaustavi – počinje priču Suzana.
Nažalost, bolest je uznapredovala, utvrđene su metastaze na jetri, a uočene su i promene na dojkama, za koje još uvek nije potvrđena priroda.
–Usledila je trka za lekom. Mesec i po dana suprug i ja bili smo na relaciji Mitrovica – Novi Sad – Beograd, obilazeći sve moguće adrese u potrazi za rešenjem. Ipak, iza svakih vrata na koja smo zakucali dočekao nas je isti odgovor, odbijanje. Niko nije nudio konkretno rešenje, a mi smo tražili bilo kakav lek, terapiju, nešto što bi moglo da pomogne. I na Institutu za onkologiju, kao i u Kamenici, rečeno mi je da ne postoji način da mi se pomogne, odnosno da nisam kandidat za terapiju koja se koristi u lečenju ove bolesti. Niko nije davao ni tračak nade, jedino što su mi preporučivali bila je hemioterapija, za koju je bilo jasno da u mom slučaju ne bi dala rezultate – nastavlja priču 41-godišnja Zasavčanka.
U toj potrazi došla je i do doktorke Lidije Kandolf na VMA, koja joj je otvorila mogućnost za dalje lečenje. Predložena joj je kombinovana imunoterapija za koju postoji mogućnost da pozitivno deluje na bolest. Međutim, pojavio se novi problem, terapiju ne pokriva RFZO, pa troškove mora da snosi sama.
Reč je o izuzetno visokim iznosima, samo jedna terapija košta između 10.500 i 11.000 evra, a prima se na svake tri nedelje. Koliko će terapija biti potrebno, za sada nije poznato. Zbog toga je pokrenuta borba za prikupljanje neophodnih sredstava.
Predaja za Suzanu nije opcija, ali potrebna joj je podrška svih nas.
–Kada saznate dijagnozu kao što je moja, svet vam se u trenutku promeni. Sve stane, a misli se smenjuju, prvo šok, neverica, pa strah, tuga… Ali sam odlučila da ne dozvolim da me to slomi, već da pronađem snagu i borim se. Nije bilo nimalo lako prihvatiti sve što nosi ova bolest, ali uz podršku porodice, prijatelja i kolega uspela sam da ostanem na nogama. Da njih nije bilo, verovatno bih potonula. Za sada sam dobro i ne posustajem. Zahvaljujem se svima koji su mi uputili reči podrške i uplatili novčana sredstva za moje lečenje, i onima koje poznajem, ali još više onima koje ne poznajem, a koji su odlučili da mi pomognu. Svaki dinar mi znači, jer me vodi korak bliže terapiji. Želim da verujem u pozitivan ishod, da ostanem optimista i da se nadam da će moja deca odrastati uz majku. Oni su moja najveća motivacija i razlog da se borim svim snagama – poručuje Suzana.
D. Tufegdžić
