U redakciju „Sremskih novina“ stiglo je pismo koje nikoga od nas nije ostavilo ravnodušnim. To je priča o ljudskoj dobroti, nezaboravnom gostoprimstvu i potrazi koja traje više od četiri decenije. Naš čitalac, potpisan inicijalima H. P., koji danas živi u Minhenu, moli sve ljude iz Pećinaca i okoline za pomoć kako bi stupio u kontakt sa porodicom koja mu je u najtežem trenutku pružila krov nad glavom.
Sve je počelo u februaru 1984. godine, u vreme kada su oči celog sveta bile uprte u Zimske olimpijske igre u Sarajevu.
Mladić H. P. krenuo je autobusom prevoznika „Raketa“ iz Beograda prema Bosni. Noć je donela strašnu snežnu nepogodu, a autobus je ostao potpuno zavejan i zarobljen na auto-putu. Nakon neprospavane i hladne noći, putnici su ujutru pešice krenuli ka najbližem naseljenom mestu – Pećincima.
Ono što je tamo dočekalo promrzle putnike, H. P. opisuje kao momenat koji mu se zauvek urezao u srce. Meštani Pećinaca su organizovano izašli pred njih, donosili topao čaj i sendviče, a zatim ih nesebično raspoređivali po svojim kućama.
Mladića H. P. primila je porodica Petrović, čija se kuća nalazila nedaleko od škole.
– Imali su ćerku Aleksandru. Njeni roditelji prihvatili su me kao svoje dete, govoreći da smo Aleksandra i ja od tada kao brat i sestra. Kod njih sam proveo četiri nezaboravna dana. Družili smo se sa vršnjacima, odlazili u školu gde smo svirali klavir i provodili vreme u atmosferi iskrenog prijateljstva, priseća se H. P. u svom pismu.
Kontakt sa divnom porodicom Petrović održavao se redovno sve do burnih i nesrećnih devedesetih godina, kada su se usled rata i životnih okolnosti veze prekinule. Prošle su decenije, život je ovog čoveka odveo u Nemačku, ali sećanje na plemenitost Petrovića iz Pećinaca nikada nije izbledelo.
Kako sam kaže, ne traži ništa osim prilike da nakon 42 godine sazna kako su ovi divni ljudi i da im još jednom uputi jedno veliko, toplo i iskreno – HVALA.
Pomozimo H. P. da pronađe Aleksandru i njene roditelje!
Ukoliko ste iz Pećinaca, sećate se velike mećave iz februara 1984. godine, ili prepoznajete porodicu Petrović (ćerka Aleksandra) koja je živela blizu škole i te godine ugostila mladića iz Bosne, javite se našoj redakciji.
Zbog zaštite privatnosti, puno ime i kontakt podaci čoveka koji ih traži poznati su redakciji „Sremskih novina“. Svaku informaciju koju dobijemo prosledićemo direktno njemu.
Podelite ovu vest – pomozimo da ova dirljiva priča dobije svoj srećan epilog!
