Dragan Kodžo iz Inđije umeće tradicionalnog pečenja rakije nasledio je od oca, a danas ga prenosi mlađima, učeći ih da je za dobru rakiju, kao i za mnoge druge stvari u životu, najvažnije strpljenje.
Pucketanje drva, toplota koja se širi oko kazana i pogledi mlađih upereni u ruke iskusnog domaćina. Neko pažljivo slaže drva, neko prati kako se vatra razgoreva, a Kodžo strpljivo pokazuje ono što se ne može naučiti iz knjige. Prvo treba savladati vatru, a tek onda dolaze na red ostale tajne starog zanata.
Pred devetom decenijom života, on i dalje čuva tradiciju pečenja rakije. Ali, osim što održava staro domaćinsko umeće, važno mu je da ga ne zadrži samo za sebe. Zato danas podučava mlađe generacije, prenoseći im iskustvo koje je i sam sticao uz svog oca.
–Mene je otac naučio ovom poslu. Gledao sam kako radi, slušao njegove savete i vremenom i sam počeo da učim. Ništa se nije moglo preko noći. Sada je red da i mlađi nauče, kaže Dragan Kodžo.
U njegovoj priči nema žurbe. Baš kao što se rakija ne peče na brzinu, ni znanje se ne prenosi jednim razgovorom. Potrebno je pokazati, ponoviti, objasniti i pustiti onoga ko uči da i sam pokuša. Zato prve lekcije počinju od vatre, od pravilnog loženja i razumevanja koliko je važno pažljivo pratiti svaki korak.
Za mlađe je to prilika da se upoznaju sa poslom koji je nekada bio uobičajen u mnogim sremskim domaćinstvima. Za Dragana je to nastavak priče koja je počela mnogo pre njihovog dolaska.
Nekada se znanje prenosilo u dvorištima, pored voćnjaka i kazana. Deca su posmatrala starije, pomagala koliko su mogla i postepeno usvajala ono što će im kasnije koristiti.
Tako je i Dragan učio od oca. Danas, kada se osvrne na vreme koje je prošlo, upravo u prenošenju znanja vidi način da se sačuva ono što je nasledio.
–Najvažnije je da mladi imaju volju da nauče. Neka prvo nauče da nalože vatru, ostalo dolazi s vremenom i iskustvom, reči su kojima bi Dragan mogao da objasni svoj pristup podučavanju mlađih.
Upravo u tome leži posebnost tradicionalnog zanata. On se ne sastoji samo od postupaka koje treba zapamtiti već i od osećaja za posao, strpljenja i odgovornosti. Iskusni majstor prepoznaje sitnice koje početniku promaknu, a ono što je njemu postalo rutina, mlađima tek treba da postane znanje.
Pečenje rakije u Sremu nije samo proizvodnja domaćeg pića. Ono je deo kulture domaćinstva, jesenjih poslova i okupljanja ljudi oko zajedničkog rada.
Iza svake flaše stoje voće, priprema, strpljenje i pažnja, a iza starog kazana često čitave porodične priče. Dobar rezultat počinje izborom kvalitetnog voća i pravilnom pripremom komine.
Potom sledi destilacija, tokom koje je neophodno pratiti proces, poznavati opremu i poštovati pravila bezbednosti. Iskustvo je važno, ali ono ne isključuje pažljiv rad i kontrolu svakog koraka.
–Ne može se sve svesti na to da se nešto stavi u kazan i sačeka da bude gotovo. Mora da se zna šta se radi i da se poslu posveti pažnja, poručuje iskusni domaćin.
Nekada su se uz kazan razmenjivale vesti, razgovaralo o letini i dogovarali poslovi. Danas su se mnoge navike promenile, ali je ostala potreba da se sačuvaju znanja koja su oblikovala život prethodnih generacija.
Draganova priča podseća da tradicija ne mora da ostane samo uspomena na prošlost. Ona može da živi i danas, ako postoji neko ko je spreman da je prenese. Vatra se može naložiti za nekoliko trenutaka, ali se znanje stiče godinama. A tradicija traje onoliko dugo koliko ima onih koji su spremni da je uče, čuvaju i prenose dalje.
Dok se pored kazana smenjuju generacije, Dragan Kodžo nastavlja ono što je započeo njegov otac. I možda je upravo u tome najveća vrednost njegovog umeća: nije važno samo kakva će rakija poteći iz kazana, već i ko će sutra znati da je napravi.
Mirjana Stupar
