Nedavno je obeležena 123. godišnjica smrti kralja Milana Obrenovića, koji je sahranjen u manastiru Krušedol. Drugu, manje poznatu stranu priče koja je usledila nakon sahrane kralja prenosi Srpska čitaonica u Irigu, navodeći jedan događaj u kom je učestvovao tadašnji Neradinac, dr Sava Mirković, a koji je zabeležio dr Milan Breberina, kada se pojavila sumnja da li se u kovčegu zaista nalazi kralj Milan Obrenović.
Kralj Milan Obrenović preminuo je 11. februara 1901. godine u Beču. Sahranjen je u manastiru Krušedol 16. februara 1901. godine. Po dubokom snegu iz Sremskih Karlovaca do manastira Krušedol stiglo se tek oko 15:30 časova. Put do manastira, preko fruškogorskog prevoja Banstol, narod je raščistio lopatama. Pogrebne svečanosti su završene tek u 10 sati uveče, te grobnica, navodno, nije odmah bila zacementirana, a ključevi crkve su bili predati nastojatelju manastira, arhimandritu Anatoliju Jankoviću (bio iguman manastira 1893 – 1928). Mrtvački kovčeg kralja Milana je bio neuobičajeno velikih dimenzija, dug 2,20 m, širok 95 cm, te je otvor grobnice morao na samoj sahrani da se proširuje, da bi sanduk mogao da se spusti u nju. Tom prilikom je sanduk slučajno oštećen alatom jednog zidara.
Dr Sava Mirković (1862 – 1910) rođen je 1/13. 01. 1862. u selu Neradin, u Fruškoj gori. Studirao je medicinu u Gracu 1882 – 1888. godine. Iste godine, kada je diplomirao, postavljen je za opštinskog lekara u Irigu, a deset godina kasnije, 1898. godine, postavljen je za kotarskog (sreskog) lekara u istom mestu, i to umesto dr Josipa Kindla. Umro je 25. septembra 1910. godine u Sremskoj Kamenici, gde je i živeo.
U predavanju na 8. Kongresu istorije srpske medicine (Beograd, 8 -11.06.2017.) pod nazivom „PRIČA O JEDNOM SRESKOM LEKARU U SREMU S KRAJA 19. / POČETKA 20. VEKA“ dr Milan Breberina je zabeležio i jednu nesvakidašnju anegdotu. Naime, dr Sava Mirković je neverovatno ličio na pokojnog kralja Milana, a bio je nepoverljiv prema austrougarskoj vlasti. Svoju sumnju da se u kovčegu nalazi telo pokojnog kralja mogao je da odagna jedino ako sam proveri da li je kralj zaista u njemu. Okupio je manju grupu Irižana čvrsto rešen da u svojoj nameri i uspe. O tome dr Milan Breberina piše:
– Sava je, na čelu “delegacije” Irižana, u gluvo doba noći, zahtevao od igumana, da otključa crkvu i da ih pusti unutra, da bi ušli u grobnicu, te otvorili mrtvački sanduk u kojem je kralj Milan, da bi proverili, da li je stvarno on u grobu! Iguman je bio zaprepašćen, počeo je da bogoradi, da neće da mu bradu obriju zbog njih, zar caru da ne veruju itd, na što su mu Irižani odgovorili da ne veruju Austriji ni da je sutra nedelja, a kamoli da u sanduku leži srpski kralj, „možda je tamo ‘rastova cepanica“!
Pošto ih je iguman definitivno odbio, pronašli su nekog krušedolskog kaluđera, rodom iz Banata, koji je ponekad dolazio u Irig u Rogulićevu kafanu, te su ga poznavali. Skupa sa njim su ramenima obili vrata i ušli u crkvu, dr Sava Mirković se spustio u grobnicu i na mestu na kojem je sanduk bio oštećen prilikom sahrane, britvom lako probušio rupu i pri slaboj svetlosti sveće ugledao kralja Milana. Tada je dr Sava rekao: “Nisu nas prevarili, tu je naš Milanče! Brk mu se smeši na nas, al’ samo mu se kalpak malo nakrivio“.
Ovu priču u Sremskim novinama pre tri decenije obajvio je i naš penzionisani kolega, Todor Bjelkić, koji je u svom kometaru na pomenutu objavu napisao:
-O tom događaju sam pisao pre više od 30 godina u Sremskim novinama. Neverovatna je bila fizička sličnost uglednog i značajnog lekara u istoriji srpske medicine, dr Mirkovića i kralja Milana.
Zašto je doktor posumnjao da je u Krušedolu sahranjen srpski kralj?
Možda je odgovor baš u toj frapantnoj sličnosi i ko zna u kakvim (prethodnim) igrama bečkog Dvora. Inače, dr Breberina je sjajno istražio život i delo čuvenog Neradinca, naveo je Bjelkić.
Ne zalazeći u to koji su bili razlozi tolike sumnje dr Mirkovića (možda je u to vreme znao i više nego što je smeo), nekako se stiče utisak da se za Neradince uvek vezuju neke anegdote, a mnoge od njih, kao što vidimo u ovom slučaju, otkrivaju i manje poznata dešavanja iz zavičajne istorije.
Izvor i foto: Srpska čitaonica Irig
