Letnji talas visokih temperatura naterao je mnoge građane da promene svakodnevne navike i potraže način da što lakše prebrode najtoplije dane. Dok jedni spas pronalaze u klimatizovanim prostorijama, drugi biraju boravak u prirodi, a ima i onih kojima pomisao na predstojeći odmor olakšava letnju žegu. S tim u vezi, ekipa Sremskih novina pitala je Sremce širom naše, sada užarene ravnice, kako se oni nose sa tropskim temperaturama koje neretko dostižu i 40 Celzijusovih stepeni.
Milica Đurić iz Inđije kaže da se trudi da što više vremena provodi napolju, ali daleko od užarenog asfalta.
– Najlepše mi je kada dan provedem u prirodi, sa prijateljima. Potražimo hladovinu, ponesemo osveženje i uživamo u druženju. Tako se vrućina mnogo lakše podnosi, a ujedno se i odmorimo od svakodnevnih obaveza, kaže Milica.
Slično razmišlja i Danijela Radojević, ali priznaje da njoj dobro raspoloženje donosi jedna posebna misao.
– Iskreno, najlakše podnosim vrućine kada se setim da uskoro idem na more. Odmah mi je lakše, jer znam da me čeka odmor, kupanje i malo bekstva od svakodnevice. Do tada se trudim da budem u hladu, pijem dosta tečnosti i izbegavam izlazak u najtoplijem delu dana, priča Danijela.
Možeš samo da izdržiš
Svaka godina je sve toplija, a to najbolje osete oni koji rade napolju i nemaju alternativu niti klimu u svom radnom okruženju. Do samo pre koju godinu toplotni talas preživljavali smo u cik leta, krajem jula i početkom avgusta, danas se sa ekstremnim temperaturama borimo još u junu.
– Do ove godine bar smo u junu bili mirni. Ovog juna teška borba sa vrućinama, a ulica se čistiti mora. Prethodnih godina maj i jun su bili nestabilni, što je bilo daleko prijatnije. Sada gledamo da uradimo šta možemo što ranije, mada otpada ima isto bilo da je vrućina ili ne. Organizujemo se, oblačimo lakše, nosimo mnogo tečnosti sa sobom, hvatamo hlad gde god možemo. I naravno molimo sugraćane da imaju razumevanja i svojim odgovornim ponašanjem olakšaju čistačima ulica koji u svim vremenskim prilikama moraju da budu na otvorenom kako bi grad bio čist, kaže zaposleni u rumskom JP „Komunalac“ Dragoljub Filipović.
Ista situacija je bila i proteklih mesec dana na njivi, kada je većina poljoprivrednika po najvećoj vrućini obavljala najvažniji posao u polju-žetvu pšenice. Jer žetva ne čeka da li je seljaku prijatno ili ne, kao i generalno svaki posao pod otvorenim nebom. Upravo zbog toga stiče se utisak da su ratari u Sremu naviknuti na sve vremenske prilike i neprilike.
– Mi smo žetvu obavljali baš po najvećoj vrućini, skoro oko podne. Nema tu neke zaštite, a i ono malo rasitnja oko njive i nije neka vajda za hlad. Ali sam zato ponela mnogo tečnosti i maramu za glavu pa nekako izdržimo. Mada seljak može da podnese sve. Kod nas je žetva bila relativno brzo gotova, ali smo zato prilikom predaje dugo bili na suncu i zaista je trebalo mnogo energije da se podnese tolika vrućina, a nemaš opciju gde da se sklonih, već samo da izdržiš, dodaje Slađana Živković iz Šašinaca.
Nikad nije bilo ovako
Na pijaci u Staroj Pazovi, ispred tezge u šarenoj hladovini Ljubica Basta prodaje žensku odeću. Ona je tu bez obzira na vremenske prilike. Dok znalački procenjuje konfekcijske brojeve zainteresovanih mušterija, priča kako izgleda „letnja šema“ u njenom domaćinstvu.
– Poranimo i po hladovini uradimo sve što treba. Ja u pola pet zalivam baštu, u sedam se tuširam, ako ne idem na pijacu idem u nabavku i onda se povlačim u hladovinu. U kući sve zatvorimo, zamračimo, spustimo roletne uključimo klimu i rashladimo kuću – kaže Ljubica, već nekoliko decenija žiteljka Stare Pazove. Primećuje da se klima malo menja, da je poslednjih godina bilo toplije, sa više vremenskih nepogoda.
– Jeste drugačije sve. Ja sam rasla na selu i kopali smo po vrućini, bilo je malo vetrića i moglo se. Danas je to nezamislivo, ali ranije sam bila i mnogo mlađa pa mi vrućina nije smetala kao sad – priznaje Ljubica.
Na pijaci četvrtkom je celo pre podne. Tu, gde ima hladovine, uz priču sa okolnim prodavačicama i kupcima ne pada joj teško. Uglavnom je u poslu pa i ne stiže da se rashlađuje. Voda je svakako pri ruci.
– Kada ne dolazim na pijacu ujutru kuvam, do 10 sati skuvam u letnjoj kuhinji i prenesem u kuću. Po ovoj temperaturi od 35 i više stepeni, od 12 sati ne izlazim iz kuće skoro do uveče, nema na dvorište do šest sati. Klimu uključujemo samo u prizemlju. Kad nam je vrućina, tu, u dnevnom boravku, ostajemo i da spavamo. Po celu noć gore, na spratu, sve nam je širom otvoreno – objašnjava naša sagovornica.
Kraj tezge preko puta, u hladovini izložene garderobe je Slađana Sekulić, takođe Staropazovčanka.
– Ovo je najgora godina što se tiče vrućine! Pamtim ja kako je bilo i ranije, čini mi se da nikada nije bilo ovako toplo. Nagli je prelaz, bila su hladna jutra do nedavno, sada je i ujutru već bilo 30 stepeni, ne može čovek da se tako brzo prilagodi, ja nikako da se priviknem. Rashlađujem se na sve moguće načine i pomoću klime i ventilatora ali slabo pomaže – kaže Slađana.
U razgovoru saznajemo da nije prodavačica, već je svratila kod drugarice.
– Po ovoj vrućini najgore mi je na poslu – zatvoren prostor, proizvodnja plastike, mašine, 45 stepeni. Snalazimo se kako znamo i umemo – dodaje.
Po svemu sudeći, bez obzira na to da li je čovek na poslu, odmoru, na ulici ili kod kuće, tropske vrućine koje karakterišu poslednjih nekoliko letnjih sezona nikome ne padaju lako. Temperature koje su i po 10 stepeni više od nekadašnjeg proseka, svakako se odražavaju i na svakodnevni život ljudi, pa je, s toga, u ovakvim situacijama najvažnije misliti na zdravlje.
Redovno održavati klima uređaje
Sa svakim novim letom i sve višim temperaturama klima uređaji postaju neizostavan deo domaćinstava. Potražnja za njihovom ugradnjom i servisiranjem raste iz godine u godinu, a upravo u najtoplijem delu sezone majstori imaju najviše posla. O tome koje greške građani najčešće prave, koliko je važno redovno održavanje i na šta treba obratiti pažnju prilikom kupovine nove klime, govorio je majstor za klima uređaje iz Laćarka Gojko Antić.
– Poslednjih godina letnje temperature su sve više, pa su klima uređaji od luksuza postali potreba. Primećuje se povećana potražnja kako za ugradnjom novih uređaja, tako i za servisiranjem postojećih – započinje priču sagovornik.
Govoreći o navikama korisnika, Antić ističe da se određene greške iz godine u godinu ponavljaju i da upravo one često dovode do nepotrebnih kvarova i većih troškova.
– Najčešća greška je što se klima ne održava redovno. Mnogi čekaju da uređaj počne lošije da hladi ili da se pokvari, umesto da ga servisiraju preventivno. Čekaju se velike spoljašnje teperature kako bi se klima ugradila ili servisirala. Takođe, često se podešavaju preniske temperature, poput 16 ili 18 stepeni, što nepotrebno opterećuje uređaj i povećava potrošnju električne energije. Preporuka je da razlika između spoljne i unutrašnje temperature ne bude prevelika, kako zbog zdravlja, tako i zbog efikasnijeg rada klime. Moja preporuka je da razlika između spoljašnje teperature i unutrašnje bude maksimalno oko pet stepeni – kaže Laćarac.
Redovno održavanje klima uređaja, naglašava sagovornik, ne doprinosi samo boljem radu uređaja, već i dužem veku trajanja i manjoj mogućnosti za nastanak ozbiljnijih kvarova.
– Preporuka je da se klima servisira najmanje jednom godišnje, idealno pre početka letnje sezone. Ako se koristi i za grejanje, poželjno je uraditi servis i pre zime. Redovan servis podrazumeva čišćenje i dezinfekciju unutrašnje jedinice, čišćenje spoljne jedinice, proveru odvoda kondenzata, kontrolu radnih pritisaka i temperature rada, kao i proveru električnih spojeva i celokupne ispravnosti uređaja – objašnjava Gojko.
Prilikom kupovine novog uređaja građani se često vode isključivo cenom, međutim, prema Antićevim rečima, to ne bi trebalo da bude jedini kriterijum.
– Najvažnije je da izaberu uređaj odgovarajuće snage za prostor koji žele da rashlađuju ili greju. Nije uvek najbolje uzeti ni najslabiju ni najjaču klimu. Važno je obratiti pažnju na energetsku efikasnost, nivo buke, dužinu garancije i dostupnost servisa i rezervnih delova. Kvalitetna ugradnja je podjednako važna kao i sam uređaj, jer čak i najbolja klima neće raditi kako treba ako nije pravilno postavljena – dodaje majstor iz Laćarka, specijalizovan za ugradnju, servis i održavanje klima uređaja, kao i servis gasnih kotlova.
Iz dugogodišnjeg iskustva na terenu, Antić kaže da se najveći broj intervencija može izbeći ukoliko se uređaji redovno održavaju.
– Najčešće se sreću zaprljani filteri i izmenjivači, začepljeni odvodi kondenzata, nedostatak rashladnog fluida usled curenja ili propusta usled ugradnje nestručnog lica, kao i kvarovi elektronskih komponenti i kondenzatora. Veliki broj ovih problema može se sprečiti redovnim servisiranjem, jer se na vreme uočavaju nepravilnosti i otklanjaju pre nego što dođe do ozbiljnijeg i skupljeg kvara. Preventivno održavanje je uvek isplativije od popravke nakon otkaza uređaja – zaključuje Gojko Antić.
Saveti lekara
– Tokom velikih vrućina važno je izbegavati direktno izlaganje suncu između 10 i 17 sati. U slučaju izlaska u tom periodu treba pokriti glavu (kapom, šeširom, maramom), zaštititi se sunčanim naočarima i nositi laganu i udobnu odeću.
– Izuzetno je važno redovno piti dovoljno tečnosti (2 do 4 čaše vode svakog sata, deci par kašika svakih 15 minuta), a kafu, alkoholna i gazirana pića treba izbegavati, kao i ona preslatka i prehladna (slatke sokove razrediti vodom, ne ledom). Osim vode, važno je nadoknaditi i znojenjem izgubljene mineralne soli jer njihov nedostatak u telu može izazvati toplotne grčeve i nesvesticu. Srčani bolesnici i oni na dijeti s malom količinom soli ne smeju preterivati s tečnošću i unosom soli, nego se posavetovati sa lekarom.
– U ishrani izbegavajte masna, pržena, začinjena i teška mesna jela, već prednost dati kuvanom povrću, voću, laganim varivima, supama, salatama i ribi.
– Zamračite prostore u kojima se boravi.
– Posebno treba paziti i zaštititi od letnih vrućina decu, starije od 65 godina i bolesne.
– Pripazite na osobe kojima bi mogla zatrebati pomoć, jer tako im se može spasiti život.
– U slučaju glavobolje, mučnine, povraćanja, vrtoglavice, grčeva u udovima ili trbuhu, hladne i vlažne kože, raširenih zenica, ubrzanog pulsa – što su znaci iscrpljenosti vrućinom koja može prerasti u toplotni udar – potrebno je u najkraćem roku pružiti zdravstvenu pomoć – obavezno se konsultovati sa svojim izabranim lekarom ili sa najbližom hitnom medicinskom pomoći.
– Hronični bolesnici moraju redovno da uzimaju propisane lekove, kardiovaskularni bolesnici regulisati i kontrolisati krvni pritisak, a bolesnici oboleli od šećerne bolesti kontrolisati i regulisati šećer u krvi, bubrežni bolesnici paziti na dovoljan unos tečnosti, bolesnici sa depresijom i mentalnim bolestima trebaju nadzor.
– Klima uređaji bi trebalo rashlađivati prostor na do 7 stepeni niže od spoljne temperature jer inače izlazak napolje izaziva preveliki cirkulacijski šok za organizam. Ne zaboravite da redovno održavanje klima uređaja i ne preterivanje sa hlađenjem omogućuje njegov pravilan rad i uštedu energije. Ne zaboravite za strujanje vazduha oko vas koristiti ventilatore i lepeze.
