Piše: Boris Miljković
Večeras slažem dokumenta, ne baš tako pedantno k’o moj Bane što je radio, ali čisto da znam gde šta stoji.
Vidim i onaj mali crkveni kalendar, zatekao se tu, i setim se… Kada sam bio mali, baba mi ga je stavljala pod jastuk da me čuva. Realno, kako nam je išlo u porodici, mi smo se trebali pokrivati kalendarima, ali nije to bitno sada.
Taj mali crkveni kalendar – e, on je bio babin podsetnik, tu je sve upisano bilo. Na primer, krmača primila nerasta pa datum, onda datum kad se krmača prasi. Onda je pisalo: „vodili kravu kod Opančara“ – mislim, puštali bika kod komšija, naši Dražetini, a Opančari im je špicnamet, to vam je danas k’o nadimak, za ove mlađe da me razumeju. Realno, taj kalendar je nekad bio k’o ultrazvuk danas, sve se tu znalo.
Onda, ispod datuma oko nerasta i krave, piše datum i „svatovi?“. To „svatovi“ znači da će u restoranu Veneciji biti svadba, onda tetka Draga donese sarme, pa baba kuva, pa se nose dole u restoran. E, to „svatovi“ kad pročitam, odmah sam znao da ću najebati taj dan. Po ceo dan vučem čokove za šporeta dva, a baba me tera k’o Bog đavola. Bilo je tu i svatova na koje mi treba da idemo, ti su bili pod imenom i prezimenom.
Svi znate koliko je mali taj kalendar i ta rubrika u njemu za beleške. Kod moje babe je tu bilo mesta i za kravu, bika, krmaču, kokošku koja se nasadila tad i tad i izvela piliće tad i tad. Onda svatovi i poneki rođendan.
Pa se setim kad mi uveče kaže: „Ajde sad, za zdravlje se prekrsti miloj Bogi“. Dugo sam se kao dete krstio samo „miloj Bogi“, a znao sam i za Boga, ali to je nekako bilo drugačije. Boga je deda spominjao, ali babi, i bojao sam se kad on to spomene.
A opet, setim se i dede. On nešto nije bio pobožan, ali gledao sam kad neko umre, pa deda skine šešir i prekrsti se, onako se savije malo nadole. A krstio se i na babu, samo drugačije – tad nije skidao šešir, već se prekrsti, digne ruke ka nebu i samo čuješ kako govori: „Bože, daj mi snage da je ne ubijem“. Nisam ni to najbolje razumeo, ali baba je razumela, odmah bi se udaljila od dede.
Tako, eto, gledam taj crkveni kalendar i setim se. Ne znam, možda ga stavim ispod jastuka…
