Nenad Đokić iz Ravnja pripada generaciji mladih stručnjaka koji su svoj poziv izabrali isključivo iz ljubavi. Završio je osnovne studije istorije u Novom Sadu, a zatim stekao master diplomu. Po povratku u svoje rodno selo i grad, najpre je radio u Zavodu za zaštitu spomenika kulture, a sada je zaposlen u Ustanovi za negovanje kulture Srem, gde obavlja posao urednika programa.
Ljubav prema prošlosti, kako kaže, prati ga gotovo čitavog života. Odrastanje u kraju obojenom pričama o hajducima, starim vremenima, ratovima i njihovim učesnicima stvorilo je temelj na kome je kasnije izgradio svoj put. Već u petom razredu bio je siguran da će studirati istoriju, a nakon kratkog pokušaja u Beogradu, život ga je odveo u Novi Sad, gde je, po sopstvenim rečima, stekao najlepše uspomene i najšire znanje.
Na studijama je bio među najboljima, a master rad zasnovao je na istraživanju poreskog sistema u poslednjoj godini postojanja Vojne granice, oslanjajući se na bogatu građu Arhiva Srema. Iako su istorijske struke danas često zapostavljene, Nenad nikada nije doveo u pitanje svoju odluku. Smatra da svetska dešavanja iznova pokazuju koliko je poznavanje prošlosti važno i da bez razumevanja istorije ne može biti pravog razumevanja budućnosti.
Iako se njegova karijera na početku razvijala u okviru institucije zaštite kulturnih dobara, danas radi u sasvim drugačijem okruženju. Kao urednik programa svakodnevno se suočava sa izazovom da svakom događaju da jasnu strukturu, smisao i emociju. To je, kaže, kreativan posao, ali i težak – potrebno je odmeriti sadržaj, trajanje, dinamiku, isplesti celinu koja će publici biti pristupačna i zanimljiva.
Ono što ga ipak najviše pogađa jesu situacije u kojima se uloženi trud ne prepozna, kao što je slučaj sa nedavno održanim koncertom folklornog ansambla u njegovom selu.
–Kada kvalitetan program, u koji su uloženi vreme, novac i znanje, prođe gotovo neprimećeno, neminovno ostaje gorak ukus.
Iskreno mi je žao što se publika nije u većem broju odazvala i ispratila vrhunski koncert u Domu kulture u Ravnju, jer se ovakve prilike retko pružaju. Bio je to izuzetan događaj i lepa šansa da meštani u svom selu uživaju u zaista vrednom sadržaju – kaže Mačvanin iskreno razočaran posetom.
Ipak, ne beži od toga da se i takvi trenuci moraju prihvatiti kao deo posla. Za njega je važno da je program organizovan, da je bio dobar i da iza njega stoji. Ali svestan je da izostanak publike nije pitanje jednog događaja već dublji problem koji pogađa i sela i gradove. Kulturni život, dodaje, „topi se“ pod uticajem interneta i digitalnih sadržaja.
–Internet ubija kulturu – mišljenja je Nenad.
Iako živi u Ravnju, selu koje poslednjih godina sve više tone u stagnaciju, Nenad je svesno odlučio da tu ostane. Posle renoviranja porodične kuće, mir i tišina postali su mu vrednosti koje ne želi da menja za gradsku užurbanost. Uveren je da će se sve više porodica vraćati manjim sredinama, jer one, uprkos ograničenjima, nude kvalitetniji prostor za život.
Ipak, kao i mnoga sela, i Ravnje je utihnulo, potrebno ga je, kako kaže, probuditi.
Nenad ne namerava da odustane od organizovanja programa u svom selu. Svake godine želi da ponudi nešto novo, da proba drugačije formate, da animira ljude, da ih izvuče iz kuća i podseti da kultura postoji samo ako se živi.
–Jedna od ideja je da se Zekini dani organizuju kao dvodnevna ili trodnevna manifestacija koja bi dovela posetioce i van Ravnja, stvorila pokret i atmosferu, podstakla meštane da se ponovo povežu. Ako drugi dođu — veruje — možda će i oni koji su tu celog života ponovo pronaći razlog da se uključe.
D.Tufegdžić
