Janja je oždrebljena 1993. godine, a ove godine puni 24 leta, što prevedeno na ljudski vek znači da ona ima 72 godine. Pri tom je u pitanju plodna kobila koja se poslednji put oždrebila u svojoj 21. godini, To bi bilo skoro isto kao kada bi neka pripadnica lepšeg pola ljudskog roda ostvarila potomstvo posle šezdesete godine
Piše: S. Belotić („Sremske novine″, dodatak „Leget″)
Porodica Gvoka iz Jarka, svima poznatija sa nadimkom Džamba, kao i većina seljana bavi se poljoprivrednom proizvodnjom, najviše ratarstvom. Drže nešto malo stoke, moglo bi se reći i neuobičajeno malo za selo poput Jarka, mada imaju dobar razlog za to. Velika ljubav prema konjima ne ostavlja mnogo prostora i vremena za obimniji uzgoj domaćih životinja. Nekada je u štalama domaćina Branka i njegovog sina Nikole bilo i po 15 lipicanera, a danas samo dve kobile, koje zahtevaju punu pažnju, brigu, negu, ljubav i trud. Svoje lipicanere, jednu od najplemenitijih konjskih rasa, vrlo malo koriste kao radne, već kao paradne konje, za prikazivanje i jahanje tokom slavlja, naročito za Božić. U Brankovoj štali trenutno su stara kobila Janja i njena trogodišnja ćerka Janja 2. I ne bi to bilo ništa neobično, jer je u pitanju slika koja se sreće svakodnevno u seoskim avlijama, da stara kobila Janja nije svojevrstan fenomen.
– Janja je oždrebljena 1993. godine, a ove godine puni 24 leta, što prevedeno na ljudski vek znači da ona ima 72 godine. Pri tom je u pitanju plodna kobila koja se poslednji put oždrebila u svojoj 21. godini, kaže Branko Gvoka.
Poređenja radi, bez bilo kakve uvrede, to bi bilo skoro isto kao kada bi neka pripadnica lepšeg pola ljudskog roda ostvarila potomstvo posle šezdesete godine.
– Kada smo je kupili pre pet godina rečeno nam je da je ždrebna, ali ipak nije bila. Tek nakon što je dve godine bila kod nas, ostala je ždrebna, i njena ćerka Janja 2 oždrebljena je u našem domaćinstvu. To je sada mlada kobila, još nije dostigla punu zrelost, ali već uveliko je uprežemo u čeze i ravopravan je učesnik u saobraćaju, kroz šalu kaže Branko Gvoka i dodaje da je Janja bila odrasla kobila i da je bilo malo neverice da će u tim godinama imati potomstvo. Sigurno da ima i do mladog momka, jer je imala pastuva starog tri godine. Ne čudi što se u ovoj kući vole konji, kad je pozanto da nadimak koji Gvoke nose – Džamba, potiče od izraza džambas-trgovac konjima, ljubitelj dobrih konja i dobar jahač. Takva ljubav ista je i kada je štala puna konja i kad ih ima samo dva.
– Janja je kod nas već šest godina, služi samo za paradu, negujemo je, češemo, potkivamo i hranimo, ona je kao punopravan član naše porodice. A izgleda da je priroda uspešno poradila i na tome da na svet dođe još jedno Janjino ždrebe. Ako se to desi, onda će ona biti pravi fenomen. Kako god, mi je volimo i radujemo se što je takva kobila došla u naše gazdinstvo, jer sad sigurno imamo dobar genetski materijal, kaže mladi gazda Nikola Gvoka.
Nekada je u štali kod Džambe bilo i 15 konja, i to devedesetih godina kada je trgovanje slabo išlo. Sada ne nameravaju da nabavljaju još konja. Situacija sada nije takva da dozvoljava velika ulaganja, posebno kada se zna da ih negovanje i ishrana jednog konja košta minimum sto evra mesečno. Lakše je kada vlasnik, poput naših domaćina ima svoju hranu, a kada se sve kupuje, isplativosti nema.
Danas se ždrebe može kupiti po ceni od 400 do 600 evra, dok se kobila u punoj snazi prodaje po ceni od 1.200 do 1.500 evra. Danas se teško prodaju, s obzirom na sveopštu finansijsku situaciju, ali Branko kaže da nade ima jer je sve više mladih momaka koji su zaljubljenici u konje.
