паркирао

Pokazao Amerima kako Mitrovčani parkiraju

Piše: Nemanja Milošević

Ispod nas je, sa jedne strane, bila močvara, a sa druge autoput. Mislim da u tom trenutku nije bilo vremena za strah. Prosto, moraš brzo da razmišljaš, a strah je nešto što bi ti samo oduzelo dragoceno vreme. Bilo je samo važno da odlučim gde ću sleteti, a tu odluku morao sam veoma brzo da donesem. U jednom trenutku mi se samo upalila lampica i rekao sam „Idemo na autoput“

U AMERICKIM MEDIJIMAMediji širom Floride (SAD) proteklih dana su masovno prenosili vest o sletanju školskog aviona Cesna 172 na Sogras autoputu. Vozači i putnici su, navodi se, bili u neverici kada su iznad svojih glava ugledali avion koji se, među njima, polako prizemljava.

Kada se spustio, iz aviona su izašla dva čoveka, a medijima i slučajnim prolaznicima koji su se u momentu skupili oko njega, pilot je samo kratko dao do znanja da je sve u redu, podigavši palac gore.

Međutim, ova priča za nas u Sremu verovatno i ne bi bila toliko interesantna, da pomenuti pilot nije upravo naš čovek. Momak koji je zaslužan za ovu gotovo filmsku scenu u sred Amerike zapravo je Mitrovčanin, Aleksandar Ćendić.

Od Sremske Mitrovice, do upravljanja avionom sa druge strane okeana, prevalio je dug put. Nakon završene sportske medicine na novosadskom DIF-u, sa više nego odličnim uspehom, rešio je da sreću potraži na mestu gde palme njišu grane. Snalazeći se, kao i većina naših ljudi u inostranstvu, šetajući od posla do posla, najzad je uspeo da pronađe ono što će ga ispuniti i što mu da je nešto što ga, kaže za Sremske novine, najviše pokreće u životu.

након првог летаVrlo brzo postao je kajt-instruktor na Ki-Vestu. Do pre nekoliko godina, više vremena je provodio na talasima nego na zemlji, a, kako je apetit za adrenalinom postajao sve veći, odlučio je da završi i letačku obuku. Nedugo nakon obuke, postao je predavač i instruktor u jednoj školi letenja u Majamiju, gde danas živi i radi.

I pomenuta filmska scena dogodila mu se upravo tu, na radnom zadatku. Tokom časa letenja, nalazio se u avionu sa svojim učenikom, kada je počelo da se dešava nešto krajnje neočekivano.

– Kada smo se nalazili na oko 1.300 metara, avion je počeo da gubi snagu. Motor više nije imao dovoljno snage da ga podigne, pa sam morao da preuzmem komande od studenta. Pozvao sam kontrolu leta i rečeno mi je da se vratim na aerodrom. Međutim, to nije bilo moguće. Bili smo predaleko – priča Aleksandar.

U tom trenutku, imajući u svojim rukama život još jednog putnika, morao je brzo da razmišlja, a avion je, kako-tako, morao da se prizemlji.

– Pogledao sam dole. Ispod nas je, sa jedne strane, bila močvara, a sa druge autoput. Mislim da u tom trenutku nije bilo vremena za strahпаркирао. Prosto, moraš brzo da razmišljaš, a strah je nešto što bi ti samo oduzelo dragoceno vreme. Bilo je samo važno da odlučim gde ću sleteti, a tu odluku morao sam veoma brzo da donesem. U jednom trenutku mi se samo upalila lampica i rekao sam „Idemo na autoput“ – kaže Aleksandar Ćendić i dodaje:

– Mislim da sam veće olakšanje osetio kada sam doneo odluku gde ćemo sleteti, nego kada smo već dotakli zemlju. Autoput jeste malo uži od piste na koju inače slećemo, ali bio je dovoljno mesta. Jedini problem je bila gužva na putu, ali ljudi su brzo shvatili o čemu se radi. Automobili koji su bili ispred uspeli su da odmaknu, a oni iza aviona su videli da letimo veoma nisko i da ćemo sleteti, pa su se zaustavili i napravili nam prostora i sve se brzo završilo – kaže Aleksandar.

Ovako nešto se, kaže, u školi letenja u kojoj radi do sada nikada nije dogodilo.

– Mislio sam da mi se ovo nikada u životu neće desiti, ali desilo se – kaže kratko Aleksandar, koji je na pitanje kolega o tome kada će ponovo biti spreman da poleti odgovorio – odmah!

паркираоKada je sa učenikom izašao iz aviona, ljudi su bili oduševljeni. Gomila snimaka preplavila je društvene mreže i Youtube, ali je Aleksandar odbio da kaže bilo šta medijima jer, slava i reklama mu, kaže, nisu potrebni.

Ipak, iako ovom skromnom momku medijska slava uopšte nije važna, nije mogao da odbije da kaže par reči na Sremske novine, jer dolaze iz njegovog rodnog grada, koji toliko voli. U Mitrovicu, iako nije u prilici često, rado dolazi, a slobodne dane najviše voli da provodi nigde drugde nego na našim Brionima.

Kategorije Društvo Reportaža Sremska Mitrovica